Žena i socijalizam

се скрива иза религиознога спиритуализма има данас силну моћ. -

Здрава чулност Средњега Века нашла је у Лутеру свог, класичнога тумача. Мало ће нас се овде тицати Лутер као верски реформатор већ Лутер као човек. У њему као човеку појављује се крепка и непокварена природа; она га је нагнала да отворено и тачно искаже своју потребу за љубављу и уживањем. Његов положај некадашњег римског духовника био му је отворио очи. Он је познао неприродност калуђерског живота у пракси, такорећи на рођеном телу. Отуда се он са онаквим жаром и бори против свештеничког и манастирског целибата. Његове речи још и данас вреде за оне који држе да се смеју грешити о природу и мисле да могу измирити са својим појмовима о моралу то што државне и друштвене установе спречавају милионе људи да одговоре своме природноме позиву. Лутер вели: „Жени је човек исто тако потребан као што јој је потребно да једе, спава, пије и задовољава друге природне потребе. Исто тако човек не може без жене. Узрок је овај: у природи човечијој исто је тако дубоко усађено да подиже децу као и да једе и пије. Згто је Бог дао телу удове, жиле, крв и све што је за то потребно. Ко се сада томе опире и не пусти да иде како природа хоће, шта чини друго до да се опире да природа не буде природа, да ватра не гори, да вода не кваси, да човек не једе, не пије, не спаваг“ А у својој проповеди о брачноме животу вели: „Као год што не зависи од мене хоћу ли бити човек или не, исто тако ни ти ниси у стању да будеш без човека, јер не зависи од слободне воље или савета већ од природе да сваки човек мора имати жену а свака жена човека “ Али Лутер двије само овако енергично заступао брачни животип полног сношаја; он устаје и против зависности бра цркве., Он јеу томе питању потпуно стајао на зем тарог времена, које је гледало у браку акт слобод учесника, који се цркве ништа не тиче. Он велиот „Зато знај да

је брак исто што и свако друго људско занимање. Као што ја могу са једним незнабошцем, Јеврејином, Турчином, јеретиком, јести, пити, спавати, ићи, јахати, ку-