Žena i socijalizam

брачне дужности, човек има права да спава са другом, ЕЕЈА само јој то мора унапред рећи.“ Види се да су погледи | које овај велики реформатор развија врло радикални и |

Ма - Е 5 | = | бо

за наше време, пребогато у лицемерству и лажноме стиду, управо неморални. ;

Лутер је само исказао оно што је у то доба народ осећао. Тако Јаков Грим износи: „Ако муж не може да живи задовољно и срећно са женом, нека је пажљиво

| натовари на леђа и однесе девет корачаји далеко од своје | куће, остави је тамо пажљиво, не објашњавајући се, не | ударајући је, не бацајући, не говорећи јој ниједне ружне | речи и не погледајући је љутито; нека онда дозове свог | суседа да му он помогне у невољи, а ако његов сусед | | || | |

не хтедне или не могадне то учинити, нека је одведе на први идући вашар; она мора да буде накинђурена и нацифрана а он је дужан огрнути је огртачем златом извезеним, не би ли на тај начин примамила кога; па ако јој ни то не помогне, онда нека јој сам ђаво помогне.“

(Средњевековни сељак хтео је пре свега да има наследнике из брака, а ако их он сам није могао родити, | он је као практичан човек остављао ово задовољство | без особитих скрупула ком другом. Главно је било да

дође до циља. Ми понављамо: човек не влада својином, | својина влада њиме.

Наведена места. о браку из Лутерових списа и говора нарочито су важна због тога што ти погледи стоје у најоштријој противречности са погледима данашње цркве. Социјална демократија може се у борби коју води са духовништвом позвати са пуним правом на Лутера, који у питањима брака заузима гледиште сло-

1] бодно од свих предрасуда.

Лутер и реформатори ишли су у брачноме питању још даље, разуме се из опортунистичких разлога, да би || се допали појединим кнежевима чи ТИвУ моћну потпору || или трајну благонаклоност гледали да придобију и очу-

вају. Пријатељ реформације ландграф од Есена, Филип -Т, имао је поред своје законите жене једну љубазницу Х О, Кал. Навеп: а. а. О. стр. 281. + Решвеће Кесћеза е итег. Ме лит ап5 Чет Атибе Вјаткепђите. 5. НЕ