Žena i socijalizam

повати, говорити и трговати, шако псшо могу са њим бшти у браку. И немој се нимало освршаши на законе глупака који тако што забрањују..... Незнабожац је исто тако човек и жена, створен од Бога као и Св. Петар, Св. Павле и Св. Лука, и не показуј се као лажан хришћанин,“ Лутер се изјаснио даље, као и други реформатори, против сваког ограничавања брака а био је и за обнављање брака, што је црква забрањивала. Он вели: „Како ће се сада у нас сматрати брачне ствари или развод брака рекао сам да шо шртеба да се остави правнишима џи световној власти, јер је брак свешовна усшанова“ Тек крајем седамнајестога века протестанти су примили црквено венчање као услов да брак важи. До тада је важио такозвани брак по савести т. ј. проста узајамна обавеза да ће се бити муж и жена и живети у браку. По немачком праву такав је брак сматран за легалан. Лутер је ишао још и даље, па је страни која у браку није задовољена — макар то била и жена — признао право да се задовољи ван брака, „да се подмири природа, која се не може угушити.““ Лутер је овде поставио начела која ће изазвати живо негодовање великог дела „поштених људи и жена“ нашега доба, који се радо у својој ревносној побожности позивају на Лутера. У својој расправи „О брачноме животу“ ПЦ, 146, Јена 1552. вели: „Ако здрава жена пође за нездрава човека и не може јавно да прими другога а неће да ради противно својој части, треба да каже своме мужу: Видиш, драги мој, ти не можеш да ми се одужиш, преварио си мене и моје младо тело, довео си у опасност част и спокојство, ми пред богом нисмо часни, зато ми допусти да ја будем у тајном браку са твојим братом или најближим пријатељемати д сиш име, да швоје имање не пређе на туђе наследн допусти ми да ше по швојој вољи варам, као ш ши мене без моје воље преварио.“ Муж је, закљу р, дужан то допустити. „Ако неће, она има права бегне од њега у другу земљу и да нађе другога. Тако исто, ако жена неће да испуњава

= Бр, Каг) Насеп: Решвећ ап за Шегатзеће пад гебејбве МегпаАјтаве т Вегогтанопзле а ег. Рап и ата М. 1888.