Žena i socijalizam

89

шесторо живе мушке брачне деце. Поред тога, Шпанија је потпомагала усељавање и колонизацију.

У Француској је Луј ХМ. био принуђен да истребљење људи у његовим ратовима надокнади тиме што је за 4 или 5 година ослобођавао свих терета све оне пореске обвезнике који би се оженили пре 21. или 20. године. Потпуно је ослобођавао терета све оне који су имали десеторо живе деце од којих ниједно није отишло у свештенике, калуђере или калуђерице. Племићи са истим бројем деце од којих ни једно није постало духовно лице добијали су годишњу пензију од 1000 до 2000 ливра, а остали грађани који не би били подвргнути плаћању пореза добијали су под истим условима половину ове суме. Маршал Мориц Саксонски препоручивао је Лују ХУ. да допусти закључење бракова само на пет година

Пруска је наредбама из година 1688., 1721., 1726., 1736. и другим подесним мерама ишла на руку усељавању, нарочито усељавању религиозних изгнаника из Француске и Аустрије. Теорија популације Фридриха Великог нашла је драстичног израза у једном писму које је он 26. авг. 1741. год. упутио Волтеру. У писму стоји: „Ја сматрам људе за стадо јелена у кошутњаку једног великог господара, који имају за задатак само да га населе“. Он је својим ратовима свакако учинио да је било нужно да се његов кошутњак поново насели. Аиу Аустрији, Виртембергу, Брауншвајгу помагано је усељавање а забрањивано исељавање као и у Пруској. Даље су у 18. веку Енглеска и Француска отклониле све сметње закључивању бракова и настањивању, за којим су примером пошле и друге државе. У прве три четвртине 18. века национални економисти и владе сматрали су велику насељеност као узрок највећег благостања у држави. Тек крајем 18. и почетком 19. века настаде нов обрт, који изазваше велике економске кризе и револуционарни ратни догађаји прве половине 19. века, нарочито у јужној Немачкој и Аустрији. Сада су понова повишене године које се траже за ступање у брак, а захтевало се за то извесно имање или осигуран доходак и извесан положај. Сиротињи је ступање у брак било

|

ет