Žena

НЕНА 5

Шта тражимо од жене, 7)

Мита Ђорђевић Нови Сад.

У старим дебелим књигама забележено је, да је човек саградио кулу вавилонску да је Богу ближе, подигао је вртове ни на небу ни на земљи да није увек са животињама, много је смишљао и мудровао и ту своју мудрост исписвао у дебеле књижурине и стао управљати светом. Жена га је пратила кров свет, сладила му живот и служила му.

Било је онако, како је човек хтео и наредио, а жена је слушала. И кад је међу њима дошло до поделе рада, човек је изабрао себи крупних послова мало, ја жени је оставпо ситних послова —- много. Тражио је у свему надмоћ над женом и понижавао је често испод умних створова. А то му се светило. Зато понекад избијају у историји и женски ратови. Не баш прави ратови жена против људи, него се у поводу ратова видели прсти женини. Кад човек није хтео да прими жену за друга и помоћника, морао је често да прими туђина за господара и над собом и над женом. Неправедна подела крупних и ситних послова доводила их је у сукоб.

Човек је подигао један народ на развалинама другога, једно дизао, друго обарао и стварао оно исто што је и пре било, само мало друкчије. Кад је стварао какво зло, гледао је, да га подели са женом, јер у том случају сматрао је, да зло и жена имају широка плећа. Или је пустио да жена загави у вло, или ју је баш сам угурао у њега. А човек као мудри приређивач комедије живота, умео је вешто да се уклони 6 позорнице у оном тренутку, кад није знао шта ће и како ће, а оставио је жену да предњачи. И тако је дао Французима у уста ону изреку, да у сваком злу треба тражити жену.

Тако је то с малом разликом и данас. Подела рада међу човеком и женом и дан-данас још подсећа на старе векове, па зато је и праведнија подела рада међу самим људима још у повоју.

Човек би хтео, да му је живот на земљи лакши и слађи и довија се са свију страна, како да то постигне и напослетку увиђа, да то није лако постићи,