Žena

420 __ЖЕНА

ни сестри, није могао одмах доћи. Дошао је теку недељу и то само на 24 сата.

Сестра п зет очекиваху га с п нестрпљењем. Кад су га увели у собу и са брижним лицем хтели да му саопште тешку невољу своју, он се насмеја: — Ама за бога људи што сте се увбунили2 Подајте девојку човеку, кад је иште. Млађу, старију, све једно. Сам) кад вреди. Ви сте бар трговци. Подај оно што тражи. Наћи ће се и Милеви младожења. А светр Свету намесите колаче кад буду сватови, па нек се наједе; а сваки дан месити свету колаче, глупост је.

— За бога, брате, како ти то говориш Питала

га је госпођа Смиљка. — А Милева 7 — Па ја ти већ рекох. Шаћи ће и она младожењу. Внаш шта кажу наши: — Шема нигде дево-

јачког села, Ако се она прва родила, не мора се прва угати, као што не мора прва ни умрети.

— А ко је теби испричао нашу мукуг питао га је домаћин.

— На железници сам путовао са једним познаником из вашег места. Он ми је све потанко испричао.

Домаћица није могла да се покори разлозима свога брата: — Куд ће ти душа, каже му. Ја мислим, да ни божији ни црквени закони не дозвољавају, да се млађа удаје пре старије.

— Није него! вели јој брат. Ни бог ни црква, не прописују ти, нити воде бригу, хоћеш ли ти удати прво старију, пли млађу. То је како се догоди.

— 'Толико ипак знам, вели домаћица, да се п код нас, као и-код свију других народа, откад је света и века, удавала прво старија, па онда млађа.

— То је природно, вели јој брат, да се обично

старија уда пре млађе, јер старија пре доспе до удаје. А где се старија и млађа тако сустигну, као код тебе, ту се не квари много природан ред, ако буде и обратно.

Ништа није помогло! Домаћица је само хукала п ухватила се за главу: Каква страхота, да се то баш нами морало догодити!

— Е моја сестро, како си малодушна, за тебе

|

+