Žena

120 ВЕНА

У

“ УКена не сме у олтар.

Има две врсте попова. Она малобројна врста сваки час подрезује браду, -носи полулаковане кпцошке ципеле, око врата златан ланац, а косу не носи онако дугу, као што је прописано. На те су лицкасте попове њихове попадије до крајности љубоморне. Она друга врста нови дугу косу, сасвим по пропиву, не подревује сваки час браду, пи не мари, ако ву штикле мало и искривљене. На те попове ретко да је која попадија љубоморна.

Поп Спма је пшао у ову другу врсту. И његова, би се попадија све до јуче заклела, да је он потпуно на свом месту, Ал' јуче... О томе што се јуче догодило хоћу да вам написмено АЕ Извол'те само читати.

Спуштао се баш сумрак, када се попадија враћала кући. Посетила је једну сироту болесницу и однела јој је понуде п утехо. Вадовољна са самом собом ушла је у кућу, па онда у трапезарију, која је била баш до попове ппсарне. Врата између те две собе бпла су отворена, алп нш поп, ни црквењак нису приметили, кад је попадија ушла са друге стране у трапеварију.

Попадија нпје имала обичај да прислушкује. Али када хтеде да уђе у писарну п да се јави, зачу сасвим јасно попове речп:

— Запамти Јово, жена не сме у олтар. ;

Код ових речп стаде.

— Врло је лепа, увераваше га црквењак.

Зпам, знам, али шта ћу, кад наша света црква прописује, да жена но сме никако у олтар. Тп. си већ доста дуго црквењак и треба то да знаш.

— Да видите само пречасни, бела је као лабуд. Па кад пређете руком преко ње, осећате под прстима као да сте се дотакли свиле.

— Јесте брате, каже поп, све ја то знам и уверпо сам се, али жена не може у олтар.

Попадија је претрпула. Хтеде већ да јурнеу собу и да подвикне, Безбежниче! Црни Симо и фа-