Žena, Mar 09, 1920, page 19

ЖЕНА 113

ову силну грају, ову неурачунљиву трку свих могућих спекуланата упућену готово једино на гомилање мате"ријалних средстава „за живот“. Зар је то прави смисао нашег кратког живота 2 Зар се на тај начин жели овај нараштај да одужи оним светлим и посвећеним гробовима палих хероја, који су тако густо расејани по крвавим пољанама читавог Балкана и по свим европским разбојима 2! Зар збиља на тај начин овај нараштај хоће да испуни дужност напрама себи и напрама својој слободној и толико напаћеној отаџбини» Тешко је ч0веку, који искрено воли своју отаџбину, да констатирг ту ружну страну наше данашње стварности. Материалне тековине треба ценити много мање но што се данас и код нас и у целом свету цене. Материјално благостање има само спољашњу важност за човека; оно не чини човека у ствари ни бољим ни срећнијим; оно не увећава збир његових правих и трајних задовољстава. На материјалне се тековине тек навикавамо. Оне нам само у првом тренутку, за време своје новине, дају извесно уживање, оне нам заправо постају потребне тек када смо их добили и када смо се на њих навикли. Срећа, право задовољство човека дакле није у материјалном богатству; то је само једно средство а не циљ његова живота ; срећа и истинско задовољство јесте само у моралној величини и у чистоти савести човечије, у испуњавању моралног вишег циља човекова, зашто је и дошао на земљу. Та унутрашња хармонија човечијег духа, увек чиста и непомућена савест, то је онај брижљиви вођ и свакидашњи највернији пријатељ на овом нашем потежем путу на земљи. То је наш будни чувар од искушења, истински саветник, који нам свакотренутно прискаче у помоћ, мири нас ' са судбином, подстиче у тежњи за добрим и бољим, | спрема за потпунији и савршенији тип људи, који ће бити од користи не само себи, но и онима, „што с нама заједно путују с босим и изубијаним ногама по "овоме свету“. Дакле унутрашње тековине духа претежније су и далеко важније од материјалног благоЖЕНА | 2