Zenit

Код хладког и спољњег оцсњивања, које почива само на себи, односно формалнога у уметности (и у „животу") дела апстрактне уметноств мртва су. Као главни основ, овоме се прикључује унутрашља вредност формалнога у најширем смислу, што чини апстраыну уметност живом. 19. ст олеће, посматрано данас, свлно je логично и све брже je саремање за ово гледиште, а према томе, за апстрактну уметност. Најпре спољва вредност морала je да учини предрадње, у чему je формално, многообдарени француза народ, морао преузети улогу најподеснвјег оруђа. Ова бесвссно взведена мисија, нагло je испољила французу уметност, која je до та да била од врло малог утицаја. То вспољавање на пољу француског слякарства толико je напредовало, да je оно исто тако нагло, било признаю од свих других земаља, као светски узор и светски мајстор. Економскл je било мудро 1. нагомилати, 2. растворити, 3. подврћи спољној анализы најпре спољни уметнички материал. Ови задаци били су изведени тачно према плану од кмпресионизма, неоимресвонизна и кубизма.* По овога задатка крзјње могућности, да се из постягнутог повуку и унутрашње конзеквенце, морала je француза уметност да напусти овај пут и да се опет окрене ка телесном што она данас и чини Није тешко предвидетя, да he се француза уметност ако остане верна свом спсљнем романском принципу, спет морати оовућа у позадину, из које je дошла на светло, готово пре једног столећа.** Врло су аначајни догађаји у германзој души. Они су се могли примећинати, у псјединим случајевима већ пре рата. Hajпpe je настало свепште одушевљење за руску књижевност у коме ce je обично почело са Достојевзкм —* што je врло значајно. Оно je даље водило преко руског поз.ришта ка игри, музицм и најзад до песништва. Природно je да Немац није у стању да види свеопште јасно и до дна, оно чисто руско у руској спсљвшњости - пошто je Русија присиљенз, да прелаза последњи чин спољно материјалистичког развоја. Због тога ни сами Руси не могу да суде о овим рззликама. Ипак, све ове појединости ни су у ствњу да надгласају дзнашњи звучни троглас: роман ство, германство, словевство... Судбина апстрактне уметности чврсто je везана са звуком појединих гласова овога трогласа. (Свришће се) С оригиналног рукописа превела Нина— Нај

Василије КАНДИНСКИ

Вајмар

* Покушаји, да ce дође до апстрактних вредности, као на пр. „пуризам" пошто су била бесвеснв и пошто су стајали по страни, морали су остати без важности а због тога нвсу могли ни успети. ** Тако се има разумети данашња реакција у Францу ској, коју следују у сейм земљама сви ояи, што трче за Француском.

ВАСИЛИЈЕ КАНДИНСКИ,

Љ. М.

ВАСИЛИЈЕ КАНДИНСКИ, велики je и чувени руски мзјстор уметник и идеолог једне нове епохе у сликарству. Он je отац апстрактног или тзв. апосолутног сликарства. Рођен je 1566 год. у Москви, где je евршио унаверзитета доцнијеминхенску уметничку академшу. Дакле, стар je 60 година па се још није „опаметио“, још није напустио своју „лудост“. Све што je савремена Немачка дала у теорији и у делу текло je из je дног великог словенског извора којк се зове Кандянсхи. Цео тзв. „експресионизам“, само je далеко разрађивање (к теоретски и практично) Василија Кандинскога. За време револуције, год. 1920. био je професор на московском универзитету, у оделењу за нову уметност (!) а вице-председник Ачадемије Наука и Уметности, такође у Москви. Сем тога, он je први почзени председняк великог Музеја Нове Уметности у Њујорку а до недавно je бяо професор на чувеној „ Staatliches Bauhaus у Вајмару, коју je из шовенских разлога тириншка кемачка влада прошле године затворила. Написао je неколико значајних дела, која су готово сва преведена на разне језике, уз издања богатах монограф ија његових радова. Његово најчувеније дело „ Духовно у уметности“ штаапано je jom пред рат. Сада завршава јсдно сантетичко и велико дело о уметности уопште. Овај есеј кога доносимо у „Зениту“ написан je нарочито за „ Зенит“ у коме je ирви пут у нашо] земљи и писано о Кандинскоме 1921 год. Његови оригинални радови били су такође први пут изл жена у овој земљи на „Зенитовој“ међународној изложбя нове уметности, у Београду 1924. год. a репродукцију његовог најновијег дела доносимо у овој свесци.