Zenit, Feb 01, 1926, page 30

песници. Међу првима je Иван Гол, који je од покретача још ове године био позват на сарадњу. 1921. 1. фебруара, прва свеска међународног часописа ЗЕНИТА. Манифест покретача „Човек и Уметност“ има ове најглавније акценте: нови човек, нова уметност ЗЕНИТИЗАМ! Никада више рата! Исток против Запада! Прве речи о „пролеткулту“ од Луначарскога. ЗЕНИТ мобилизује целокупну младост у нашој земљи, опипава било за будућу борбу и нова стварања. ЗЕНИТ штампа необјављене радове у свим оригиналним језицима. Главки сарадници су сви из Београда (што je тада у Загребу било од важности) и Пољански из Љубљане. Бомба je била бачена и снажно je деловала. Палму изненађења и одушевљења носи Београд, у својим недрима Теразијама. Доцнији ватрени „зенитисти“ негодовали су против новог „изма“, али акумулатор зенитизма радио je несметано даље, не осврћући се на цвркутање првих прољетних ластавица. О ЗЕНИТУ и зенитистичком покрету почиње да пише и тзв. светска штампа. После „Светокрета“ и после прве песничке акробатике, Пољански путује преко Беча за Праг, где пропагује ЗЕНИТИЗАМ, гладан и невесео. Штампа се и МАНИФЕСТ ЗЕНИТИЗМА, који je повредио многе амбиције н смрсио многе ситне рачуне. Око манифеста, први пут се јасно оцртава непремостиви јаз између покретача и његових првих сарадника. Према њиховом схватању требало je да буде овако : Иван Гол тежи да експлоатише европску домену за „свој“ нов проналазак зенитизам —београдска браћа у Христу су богом помазани „носиоци“ покрета, а за Мицића довољно je место „издавача“‘ пошто je „дао реч“. Али све оно што je иза тога следило, срамно je. У јеку издаја и освете, ЗЕНИТ објављује манифест за помоћ гладнима у Русији, од Љубомира Мицића, који je уједно и први такав манифест код нас. Сем тога објављује и прву зенитистичку поезију „Речи у простору “ и стихове Владимира Мајаковскога, највећег песника руске револуције. Иван Гол прерађује своје песме „ Радиограме “ и на основу првих Мицићевих „Речи у простору “, које су написане месеца јула/августа 1921. у Београду, настаје Голова зенитистичка поема Париз Гори“, која je у истој години била преведена на чешки. Ова година уродила je првим плодовима као и срећним искључењем београдске трупе ЗЕНИТОВИХ сарадника и следбеника зенитистичког покрета. Одлучан потез уредника ЗЕНИТА, изазвао je нечасну кампању у целокупној штампи Срба, Хрвата и Словенаца, потпирену са стране уцвиљених и искључених ђака. Подвалама, лажима, памфлетима и гадостима није било краја. То блато текло je месецима кроз ступце дневних листова и реакционарних часописа, против којих смо се неколико месеци „заједнички“ борили. Кулминација je наступила тада, када je објављена једна колективна пљувачка на покретача и уредника

année VI ZENIT numéro 38