Ženski pokret

граму као мушка деца. Тако васпитање које не одговара ни природи, ни животу, мора имати својих граница. Наше женске гимназије, и ако су богатиле ученице извесним знањем нису им давале ни грађанскога, ни практичнога, ни домовинског, ни социјалног васпитања. Може ce рећи : гимназије имају свој нарочити циљ спремање за универзитет и рад интелектуални. То би донекле било тачно, кад би ce смело испустити из вида, како je свака интелектуалка, хтела не хтела, вршила макар какав умни посао, приморана да, ако не увек, a оно с времена време, буде домаћица и врши кућевне послове. То je и корисно за здравље интелектуалне раденице, јер утиче нарочито на нерве заморене дугим седењем. У данашњем тешком, мучном и скупом времену, женски рад или ce не предаје y женским гимназијама, или само y нижим разредима, и то увек са потцењивањем, као нешто сасвим споредно. Предмет који je од неоцењене практичне вредности, a и јако васпитно средство за развијање солидарности код ученаца, ставља ce на последње место! Virtus discenda est. Да, врлина ce мора учити; добром другарицом, свесном грађанком, практичном женом, вредном радницом не постаје ce случајно. Свака жена која зна да кроји и шије чини данас огромну уштеду. То je један од најбољих начина за сузбијање скупоће. Само код нас женска деца, па и госпође, не чине никакву употребу од својих руку. У самим гимназијама женским курсеви, часови за домаћу економију, кројење и шивење, вртарство, хигијену, грађански морал, од неоцењене су вредности и преке потребе за нашу женску децу, на чије ce васпитање не обраћа доста пажње. Једна неправда која ce увек чинила наставницама гимназије ево изразила ce као једна штета за саме ученице, ђачке родитеље и цело друштво. Наставнице средњих школа никад нису питане за мишљење о васпитању женске деце. У женским гимназијама директори нису жене, што je може бити случај само још код нас, него људи. Ми остављамо остале разлоге због којих y женским гимназијама не би трабало да буду директори људи, на тo ћемо ce другипут вратити; сад бисмо хтели да скренемо пажњу матерама само на ову ствар ; je ли могуће, je ли природно да ce управа женских гимназија повери и

стр. 58

&ЕНСКИ ПОКРЕТ

ËE. ii.