Ženski pokret

Ти си један мали краљевић, који мopa знати да управља својом малом државом, и да изврши велики задатак, који cвету дугује ... Свет, живот, то очекује од тебе... ‟ и сад ce продужује прича, врло истинита, лепа, поетична, примамљива и корисна. И само по себи ево питања, ево почетка инаше праве приче. Ја чујем, као најумилнији цвркут птичице : „За шта ми око мајко?“ Шта ce све може испричати о оку, о ономе, шта je све y стању око да види : сунце, цвеће, боје, што oner има свој живот, свој циљ постанка, своју историју. И ево, бескрајан видик нашем детету, дивна прича са индиректним саветом; посматрај још сад око себе, да би нашао циљ и смисао y доцнијем животу, зато ти je око сине. Па даље : рука, нога, ослушкивање куцања срца, и прича о најлепшем извору који je икад текао, о крвотоку; затим о варењу. И онда постепено даље, све уз заједничко посматрање мајке и детета, али систематско стрпљиво, полако сређено интелигентно заједничко посматрање. Као златан конац провлачи ce : „Закон, дете моје влада. Ми ce морамо упознати са тим законом, да би смо му ce покоравали и управљали по њему, огрешити ce о њега, значи подносити и рђаве последице тога греха.“ He пружамо ли тим причама, о функцијама нашег тела минијатурни пример уређења државе, друштва, народа, целог света. He стиче ли ce упознавањем свога тела извесна снага над њиме, хармонија са њиме и све користи од ње; a њом тежња ка хармонији и побољшању друштва. И наша прича ce сад завршава, чистим ведрим, искреним питањем нашег детета y десетим, дванаестим, тринаестим или четрнаестим, годинама (зависи од интелигенције детета! „а како сам ја дошао на свет, мајко ?“ Кад наше дете зна функције свога тела, кад са усхићењем наслања главу на мајчине груди да чује како јој срце куца и задивљено ce труди да уђе y мистерију крвотока, да ли му ce тада може одговорити лажју, која ce увек горко свети; било, да не добивши истинит, леп, нежан одговор, добије тај одговор онде, одакле најмање треба да добије ? Да ли можемо ми, кад пре тога о свему искрено причамо, рећи : „рода те донела, сине.“ He не можемо. Ако смо дотле при-

стр. 190

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

БР. VI