Ženski pokret

није само животиња, која вегетира, него je један мали живи мотор y коме ce трансформира снага, једна машина која ради. Као што један анатом не би никад могао разумети састав једног органа, кад не би знао његову функцију тако и ми нећемо никад моћи разумети човека, ако не водимо рачуна о његовом раду, и о месту које он заузима y природи. Једна особеност човечијег рада налази ce y томе, што он не може сам произвести оно што му je за опстанак потребно. Он не може дакле, сам себе својим радом одржавати. Па чак и онај секундаран рад, који ce састоји y томе да нађе, скупи преради или оно што природа за њега производи, човек може понекад лакше да уради за туђе индивидуе него за своју. Он н. пр. не може сам себе да одржи, васпита и т. д. Колико je немоћан, док je мали толико му ce oпeт удвоји снага кад одрасте, и онда oceћa потребу да ради и за друге и за себе. Из тог разлога човек je принуђен да живи y друштву. Основано због рада, друштво ћe ce према потребама радо и развијати. Ми не можемо дакле, никад развитак једног друштва разумети, ако не будемо y исто време пратили и развитак његовог рада. 2. Оно што прво покреће човека на рад то je потреба трошења снаге. Под притиском снаге, која ce y њему производи, човек ћe ce покретати исто онако пасивно, као што ce покреће заклопац на лонцу, кога пара издиже. Покренут на рад, тако пасивно, без одређеног смера, човек ћe радити оне радове, који му најлакше иду. Како његови органи за рад, којим би он себе могао одржати, то и човек од својих инстинктнвних радова неће имати никакве личне користи. У старом веку слободни људи нису никад радили за себе. Они су ce бавили : вршењем верских обреда, приређивањем верских свечаности, гимнастиком, уметношћу, науком, и то : највише астрономијом, филозофијом, политиком, ратом итд. Потребе опстанка, које су y пределимo, y којима су они живели, биле врло мале, задовољиле су ce пљачком и радом робова. За слободне људе било je понижавајуће, да раде корисне радове, њима je само приличило да служе Богу и да отправљају јавне послове.

БР. VI.

Benjamin Kidd The Science of Power

стр. 179