Ženski pokret, Mar 01, 1923, page 48

Он ме при растанку загрли. Осећала сам импулс противљења, потребу да га од себе гурнем. Нисам то учинила. Презирала сам саму себе због ове лажи. Јурнула сам y своју собу, бацила ce обучена на постељу и раздерала свој јастук, јер нисам могла плакати... Ишла сам пола ноћи као y грозници горе. доле по соби, од прозора до врата, од врата до прозора. Лупала сам ногама и кршила руке. Ударила сам песницом y једно прозорско окно и ослушкивала звеку разбијених комадића стакла. Тек y зору гласно, без суза, јецање олакша ми страшни терет који ме притискиваше... Од тада су дани прошли. Часови миле поред мене y разјапљеној празнини. Мисли ce преплићу и рију као кртица по целом моме бићу. Георг je невероватно ведар од оне вечери и кас» да je збацио неки терет са себе. Он ништа не зна о рушењу које чини, Ја сам ce повукла од њега, затварам ce пред њим, ја нећу да делим своју невољу с њим. Преводи с немачког Нада Јовановић.

Vera.

142

Женски Покрет