Ženski pokret
je y тој вештини предњачила. Умети себе подчинити другоме, и кад je нижи од вас; умети истаћи другога; учинити му присуство на том месту пријатним; умети изазвати разговор и умети чути другога; помоћи друге да ce покажу, a да не изгледате као покровитељ; умети похвалити без претеривања и бљуткости; умети одговорити на хвалу тако да je не примате и не одбијате; остати природан, па ипак сачувати свој ред, свој положај друштвени, тако да сва та љубазност остане и достојанствена и искрена то je оно што су те жене, и поред њих и људи, умели ; моралисти француски седамнаестога и осамнаестога века, Ларошфуко, Вовенарг, и толики други, пуни су правила и рефлексија о тој „вештини обзира“ и о тој „танкоћутности друштвенога духа“, који je y осамнаестом веку тако лепи и тако дубоко назван „духом друштвеног милосрђа“. Ta вештина y друштвеном понашању ишла je до најмањих ситница, до сваког покрета тела и лица. Ја жалим што немам времена да вам наведем места из књига y којима je потанко описана та ситна вештина понашања добро васпитане жене; допустите ми да вам прочитам само извод из једног места на коме војвода де Сен-Симон описује понашање Луја Четрнаестог; a ви из тога како ce умео понашати човек, изведите како ce умела понашати жена, после сто година вежбања. „Луи Четрнаести ce кретао с неописаном љупкошћу и отменошћу; он je био природно учтив према људима, са суптилним разликама према рангу, годинама, заслузи. Његови поклони и поздрави, никад дубоки, имали су ступњеве несравњене љубазности и величанства. Био je диван кад га човек гледа како при смотрама прима различно поздраве војске. Али његово понашање према женама je било нарочито достојно ништа сличног ни код кога другог. Никад није прошао поред жене кога било реда, a да не скине шешир; и пред собарицама које je знао као собарице. Никад му ce није десило да каже нешто непријатно другима. Никад y друштву ништа неприкладно или ризиковано. До најмање ситнице, ход, став, држање, понашање, све je било одмерено, све прикладно, отмено, пуно достојанства и величине, па ипак природно“. Тим понашањем, које je код жена било још природније, жена je освајала људе. Оно je додавало њеној лепоти; оно je додавало њеној доброти. У то доба су и ружне жене биле
100
Женски Покрег
3