Ženski pokret

нашој држави, где је једнакост мушких и женских у наслеђивању comunis opinio, не само по прописима позитивнога права него и по схватању самога народа. Народна правна свест, о којој се толико води рачуна у Србији, баш захтева у Словеначкој и Војводини, а можда и у још коме крају наше отаџбине, да се новим грађанским законом не дира у туједнакост женских са мушким. Ако би се и за те крајеве увело оно, што сада у томе погледу вреди у Србији, онда би то за њих било једна reformatio in pejus, коју сваки законодавац мора избегавати. И ако се са изједначењем мушких и женских у Србији не би успело, онда би нови грађански законик имао садржавати двојаке одредбе: једне за Србијуидруге крајеве, где народна правна свест, како се тврди, захтева првенство мушких над женским, и друге за оне крајеве, где та једнакост сада постоји и где би и даље имала остати. У томе би случају имали т. зв. међупокрајинско право, а меродаван би био домицил de cujus-a у време његове смрти или који ранији домицил његов. Наравно да би таквим двојаким одредбама за наследно право грађана једне исте државе мисао народнога јединства нешто пропатила, а што би се избегло кад би се усвојило једино правично начело: да у наследству буду изједначени мушки и женски сродници ... Али, господо, последњу реч при регулисању наследнога права неће, наравно, имати комисија за израду пројекта грађанскога законика, него влада и Народна Скупштина. Њих треба убедити о томе да је изједначење мушких и женских сродника при законском наслеђивању, како је комисија предложила за нови грађански законик, једна друштвена потреба и једно задовољење принципа правичности, који мора бити основа и нашем законодавству. Зато је потребно да се о овом питању чује и реч једне тако угледне и стручне установе, као што је наше Правничко Удружење. На овом тако лепо посећеном скупу има правника, који су много боље него предавач упознали живот нашега народа и његове обичаје и његову правну свест, вршећи разнолике службе у средини његовој. На њих ја апелујем да учешћем у дискусији а, евентуално, и писањем у дневној и стручној штампи, изнесу своје мишљење, и на тај начин допринесу оном убеђивању меродавних фактора, који ћe одлучивати о новом грађанском законику. А треба да се чује и глас наших разних женских удружења, као најпозванијих заштитника нашега у грађанском праву толико запо-

138

Женски Покрет

4