Ženski pokret
паралелу код књегиња, а ова се паралела није приметила само с тога, што је мало познато о брачном деспотизму женских књегиња. Стога се овде могу изнети неколико примера. По Вестермарку књегиње Лоанга убијају свога љубавника, ако га нађу са другим женама. Мајнер нас извештава следеће о правима жена владајућег пола Начес једнога народа код кога су, по Вајцу, жене стајале у вишој части и добијале главарска достојанства. „Оне су имале права на живот и смрт, и могле су сваког, који им се, по несрећи, не допада с места да убију својим оружјем. Кад су књегиње указивале част обичнима, те их бирале за супруге, онда су они морали својим милостивим владаркама да указују најсавршенију послушност и највернију љубав. Јер при најмањем знаку противљења или неверства могле су принцезе своје мужеве да убију као и друге обичне. Оне су то сматрале као наслеђено право да могу чинити шта хоће, а да понизни муж није имао права ни да је тужи, а камо ли да је казни.“ Мајнер јавља о књегињама многих других народних племена да су имале неограничену силу над људима. Готово се то стално помиње да је ова брачна деспотија ишла дотле не само код женске владе, него код женских владарки, да су људи своје жене морали да чекају „у пониженом положају, клечећи на коленима“. Ко се у овом случају не би сетио сасвим истог унижавања, које се чини над женскима од стране мушког пола. Полна влада избија истим изметнутим отровом полне силе, било да је човек или жена носилац те владе. Са овим стоје у сагласности и друга једнострана претеривања брачне силе једног владајућег пола. Владајући пол на кулминационој тачки своје моћи нема право само на брачну послушност супруга, него себи резервише право на развод брака и отпуштање брачног партнера. О отпуштању супруге говори се често и радо као о праву супруга које је по себи разумљиво н, пр. код Јевреја старог завета. Али се мање радо говори о праву супруге у женској влади да отпусти свога мужа. Међутим ово једнострано право није мање истакнуто него у мушкој држави. У Египту је изрично било утврђено ово право чак у брачним уговорима из времена женске владе. То нам доказују два брачна уговора из старог завета. Шателберг је оба саопштио, мада њихови списи имају близу 300 година, оба садрже готово исте уговорне тачке. У старијем
22
Женски Покрет
1. и 2.