Ženski pokret
ње, што је давано само принчевима, вишим судијама, вишим благајницима, генералима и високим чиновницима. Ова краљевска милост давана је не само људима него и женама; оба пола су вршила на исти начин знамење највиших достојанственика. У Вавилонији се зна за равноправност у времену, које је Виктор Маркс подробно испитао, и то од 604 —485. год. пре Христа. У овом времену човек и жена раде послове заједно. Н. пр.: у једној оптужби за наслеђе једне жене каже се: „Ја и мој муж водимо заједно послове с новцем мога мираза и заједно смо куповали земљу за обраду“. Такви заједнички послови помињу се више пута. Исто тако жена је могла сама водити послове, била удата или не; то није играло никакву улогу, чак у уговору није ниједанпут поменуто. Да су оба пола била активна у спољашњим позивима, показује нам околност што се жена и човек нису обвезивали да заједнички станују. Ово је био такође у Египту случај. Оба пола су била уопште у ово доба потпуно независна Један од другога у социјалном животу. Оба су могла пред судом самостално тужити, оптужена бити и сведочити, Жена је била без туторства, имала је право на слободно располагање својим имањем (Колер). Право поседа делило се, као и сва права, на оба пола, с тога није могао само човек за жену ; него и жена за човека јамчити. Мати је одређивала величину мираза, а син је био зависан од оца при избору своје жене. И код примитивних народа испитивачи су нашли фазу заједничког рада. Оба пола су делила не само неговање деце, него и спољашње послове. Код народа Моти, људи остају код куће и чувају децу, кад жене иду у риболов. Ако људи лове рибу, жене остају у кући. У Аустрији се такође налазе народи, код којих људи и жене негују заједно децу. Исто су тако оба пола делила послове на Новој Гвинеји. Код Батаса оба пола су обрађивали заједнички поље, чување деце била је ствар људи. Последњи пример је нарочито поучан за поделу рада у прелазним фазама од једнополне владе равноправности. Овде је очевидно реч о прелазном стадијуму од једнополне владе, јер су људи још чували децу. Значајно је, да су људи већ уделовали у спољним занимањима жена; напротив, оне нису још узимале удела у домаћим пословима људи. Т о
6
Женске оллике у муп” ој држгви
189