Ženski pokret
су жене романских земаља говориле против Наполеоновог Закона. Тога вечера смо имали задовољство да се дивимо говорничком таленту и лакоћи излагања најкстакнутијих жена. Света је било толико много, да је сала у којој је држан скуп била мала да прими сву публику, и велики је број остао у предсобљима и степеницама за галерије. На протест публике, која је споља слушала овације које је у сали одушевљена публика изражавала, тражила је да чује и она говорнице. Брзо би одлучено, да се пошаљу говорнице и нестрпељивој публици, која жели да чује жене. Тако су по две говорнице. једна у сали, друга напољу, пред многобројним слушаоцима говориле свом јачином своје логике и свога говорничког дара против несретне одредбе Наполеоновог Закона. И у томе Паризу, где му је и колевка била, жене су означиле његов дефинитивни крах. После дивног митинга другог вечера на коме су говориле само женепарламентарци, следеће вече је било резервисано само за мушкарце. На томе митингу су највиђенији људи разних земаља, хтели да манифестују своју солидарност у борби жене за њихова права и слободу. Било је 8 говорника: ирски сенатор; бивши председник Савета у Холандији; народни посланици Енглеске, Немачке, Слободне Ирске Земље и Сједињених Држава, и завршну реч је дао г. Godart сенатор и бив. министар француски. Сенатор француски је изјавио жаљење, да је његов колегиум баш тај, који је најодговорнији за овај тежак положај Француске, да се њена жена још не налази међу ослобођеним женама, и изразио је своју наду да ће у врло кратком року ово питање бити повољно решено и у Француској. Вече последње манифестације Конгреса, било је посвећено најузвишенијој тежњи жене, тежњи која се oceћa у целокупном њеном раду било је посвећено пропаганди на пацифизму. Поред многобројних жена, које су говориле, одржао је говор и председник француског парламента, г. Ерио. Те вечери били смо сведоци још једном више, да жена тежи да својим уласком у политички живот унесе нову еру у историји човечанства, еру љубави, триумфа правде. Кулминациона тачка свих манифестација били су говори Немица, Францускиња и Белгијанки, тих жена које су највише пропатиле због међусобне неслоге; оне искрено, поред одушевљеног плескања француске публике, срдачно и весело помажу једна
6
Извештај о раду Конгреса
205