Ženski pokret

У МАЈУ

„Бољи ћe дани доћи за масу деце само онда, када се буду изменили општи назори о благостању и просперитету народа, када се благостање државе не буде више ценило по броју извоза и увоза, по суми приватних богатстава, већ по броју здраве, веселе и добре деце." Фрида Дуенсинг

како у крепком телу отровне клице покварености разједају језгро душу. И све то поред неме патње матера, које прежављавају двојаке јаде своје u њихове деце, којој не могу помоћи. Христа су Једном разапели на крст, а свака мајка се разапиње толико пута, колико пута она да нови живот. Природа сме да расипа, јер је она неисцрпна, а и човек је изумео стотину начина да јој помогне, да је ојача, да јој сачува неисцрпност. Али, до данас човек још није дошао до сазнања да мори чувати прави и једини извор живота и истинског богатства матер, да се она исто тако мора штитити и неговати, као што се негује груда земље, која нас храни. Број матера, које у беди очекују долазак на свет свога детета, несразмерно је већи од онога бpoja, који без страха очекује да испуни свој природан позив. И докле год постоји таква сразмера између заштићених и незаштићених матера, ми не бисмо смели имати ни часа мира. Незаштићено материнство је узрок смртности деце, узрок је свим телесним и душевним недостатцима деце и омладине будућих људи... У мају празнујемо матерински дан, у мају пуног бујног, очаравајућег живота, пуног најлепшег очекивања. За наше матере још није дошао њихов мај, још није дошао час, када би могле све без страха за сваки свој цвет, радосно очекивати његов развој у здрав и сочан плод. Удружимо се, радимо да би што пре дошао прави мај и за наше матере. Београд

Изабран је најлепши месец у години. за прославу материнскога дана. Велики симбол: пролетни мај, када се одева природа белим и ружичастим цвећем, кад je она пуна обећања за богате јесење плодове као матере, које у вечном току дарују човечанству нежно цвеће, чувају га и негују да би се развило у користан плод. Али, из сваког цвета се не развије плод, који ћe опет дати ново семе за нови живот. И у мају има дана, када отровни, хладни ветрови без милости сатиру цвеће, отржу га од сока дрвећа и разбацују га на cвe стране, где оно угине без хране и где се смрви под корацима безбрижних људи. Оно што остане, изложено је још многим незгодама, а само незнатан део достигне лепоту потпуне зрелости. Многи цвет узри само на пола, у њега се усели црв, и на пола сазрели плод отпадне, други опет натрули, и њега гневно откине вртар, да не би окужио и друго воће; а има и таквих плодова који на око изгледају пуни здравља и сочности, али им је језгро труло. како имитирамо природу и у њеном расипању и њеном тврдичлуку! Човечанство у ceojoj дивљој борби за материалне тековине безобзирно корача преко милиона нежних цветића деце без милости их отрже од њиховог животног извора матере, бесвесно дозвољава да болест нагризе напола узрео плод, и да прерано отпадне, без осећања одговорности гледа

Штеби Алојзија.

Берта Сутнер: Мајке и светски мир

Овај чланак познате прве поборнице за пацифизам изашао је год. 1912 у великом зборнику „Материнство“, који је издала угледна nемачка феминисткиња Адела Шрајбнер и који обравнава све проблеме жене као мајке. Чланак Берте Сутнерове је данас још исто толико актуелан као што је био у доба кад је написан. Уредништво.

Пре кратког времена присуствовала сам пропагандистичком предавању за мир. Патетично је закључио говорник своја излагања апелом на мајке следећим речима: „О, мајке“ викнуо је подигнутим гласом и са испруженим рукама „које мрзите рат како су казали већ стари Римљани, рат, који Вам убија Ваше најдраже, убија и унаказује Ваше синове, које сте рађале у мукама и васпитавале у бризи и који би требало да су утеха и потпора Вашој старости, Ви мајке сте прве позване да се борите против рата“. Затим су следиле још неке баналности: да имају мајке највећу моћ да преображавају будућа поколења, јер је у њиховим рукама васпитање и формирање карактера. Оне нека забрањују синовима играчке које потсећају на рат, уливају им љубав за мир и нека укроте њихове дивље инстинкте: кратко јер су саме као анђели, могу васпитати синове да постану слични анђелима... Оваква метода да се придобију мајке за сараднице за пацифистички покрет ослања се на две погрешне претпоставке : прва погрешка је кад се замишља да су све жене миле, кротке и мирољубиве и да страхују

пред ратом ; а друга погрешна претпоставка је кад се мисли да се ослања светски покрет за мир баш на те особине и назирања. Из властитог искуства знам с обзиром на пропаганду за мир да су жене исто толико отпорне као што су мушкарци, и знам да долази код оба пола тај отпор највећим делом од незнања о пацифизму уопште. Пацифизам није само ствар осећања и назирања, него представља једну фазу културног развитка, и његове аргументације, његови циљеви и резултати творе већ читаву једну науку. Овде није место да расматрам сам проблем мира, него ћy показати везу, која постоји међу овим проблемом и женама, нарочито мајкама. Природно је да жене, а пре свега мајке, мрзе рат, јер он прети да им одузме ослонац и радост њиховог живота. Али, баш услед тога што је ова мржња тако природна, није до сада ништа допринела за побијање рата. Снагу убеђења и привлачности има само оно што се уздиже над природним, егоистичким инстинктима. Жене које кукају: „Рат нека престане, јер ми патимо услед њега и можемо изгубити у њему наше најдраже” стајале су (док је важио рат као нешто потребно, као нешто што служи културном развитку) дубоко испод оних, које су рекле: „Шта значи наша беда? Опште добро пре свега", или испод оних, које су казале својим синовима: „Или се врати као победник или мртав". Противништво које извире из одвојених интереса интереса сталежа, или класа или једног пола нема етичке аргумнтације и зато нема етичког дејства.

Велики уплив који задобивају жене на социалним питањима долази баш од тога што су се оне подигле из ограничене сфере пола и почеле посматрати питања у њиховој важности према целокупном човечанству. Жена која је била способна да се одушеви за рат и била спремна да му радосно жртвује хранитеља своје породице и љубљене синове за благо или за част целокупности, била је свакако узвишена над оном која није била способна за такво жртвовање; и за степен више стоји жена која се противи рату због тога што угрожава њену породицу, него због тога што је схватила да је рат зло за цело човечанство. Модерне жене се не боре против институције рата због тога што су кћери, супруге и мајке, него за то што су постале разумна половина све више и више разумнога човечанства, и што увиђају да је рат препрека за културни развитак и да је са свих гледишта моралног као привредног, религиозног као фидозофског штетан и вредан само презрења. Права и најважнија веза међу женама и питање мира је: остварење идеала мира предпоставља да се подиже човечанство на виши, морални степен него што је онај на коме стоји данас још огромна већина. Да завлада место елемента „сила и затирање“ који је владао у прошлости и који обвлада и садашње друштво, елеменат „право и слобода"? треба да се развије нов тип човека. Ми смо сведоци тога развитка и он се показује у многим гранама, а нарочито још у женскоме покрету. Да посгигнемо идеале, којима теже модерни покрети, потребно је да се слободно развијају све клице душев-

ности и лепих особина. Оно што важи данас још као специфично женско љубав и умереност —, и оно што важи као специфично мушко храброст и оштар ум треба да је у будућим покољенима подједнако подељено. Из свега овога можемо закључити: жене ће моћи и оне хоће васпитати своје синове за пацифисте, али самоу толико, у колико су саме пацифисте, то јест, ако неће сматрати рат више за неопходно потребан, његово припремање за непотребно, његова дела не за јунаштва и кад буду убеђене у потребу једног интернационалног правног поретка. Тек тада могу дозволити да се слободно развија њихова природна мржња против рата, и ако су мајке оне ћe учинити све што год могу да нестане рата који угрожава њихово најдраже.

„После толиких столећа човечанство би морало бити на довољно восоком ступњу културе да зна и за друга средства, а не само за силу и бој при сваком изазивању или решавању спорних питања. Не мислим да би човечанство требало да напусти сасвим животну борбу и борбу за самоодбрану, јер је та борба полазна тачка сваког напретка; али је потребно ограничити и потиснути у позадину ирационалне, бескорисне ерупције животињског инстинкта борбе... Да сила значи правду то је принцип животиња, а не човека. Његово начело би морало бити: јединство, заједнички рад, мир“. Раја Ј. П. Вахадур Синг. (Индиски „Принц Mиpa“ )

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 мај 1929. БРОЈ 10 ГОДИНА X.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара