Ženski pokret

Т. Г. МАСАРИК ПРАКТИЧНИ ХУМАНИТЕТ (Идеали хуманитета)

Пре свега ништа ново, већ само старо признато правило, које је основ и новог морала: „Љуби ближњега свога као себе самог" Ко јe ближњи? Говоримо о идеалу хуманитета: примам тај идеал. Он има за нас двојаки смисао. Прво: идеал човечности бити човеком. Друго: обзир према човечанству у најширим границама. Али хуманитет, као љубав према човечанству у најширим границама. лако постаје апстрактна, љубав у машти, не у истини. Љубав мора бити сконцентрисана Волети све подједнако није могуће. Ми бирамо и морамо бирати предмете своје љубави. Морамо имати одређени циљ. И зато је ближњи, ако љубав према њему треба да буде практична, ефикасна, онај који нам је нај ближи. А најближи свакоме је мајка, отац. брат, сестра, жена, деца. Ми још немамо идеје о томе, шта се може учинити у томе кругу. за који мислимо дага волимо. Али молим, пратите себе и друге, и посматрајте наш однос према најближим особама, па ћете се често пренеразити, како их мало познајемо и како их у истини мало волимо. Бар се не може рећи, да волимо оно, што тако мало познајемо. Најближи од ближњих била би нам свима деца. Давно је већ речено: „Поштуј оца свога и мајку своју!" Ја мислим, да би овоме требало да додамо: И поштуј душу свога детета! Мисли на будуће генерације! Наша љубав нека, дакле, буде узајамна, али нека се не зауставља на узајамности. Мужу је ближњи жена, жени муж. Овај најинтимнији однос мора права љубав најефикасније чинити светим. Жена је потпуно равна мушкарцу. Само се физичка разлика може признавати: жена је слабија. Радити. то значи одрицати зло и то доследно. Свуда. увек и нарочито зло у његовом зачетку. То не значи бити радикалним, већ истрајним. Немати страха, рекао бих. Из страха људи врше насиље, из страха лажу. Тиранин и лажљивац се

боје, а роб је и онај који врши насиље. Сенека је рекао: „Contemptor suaemet vitae dominus alienae." („Ко ce не боји живота, тај је господар туђег живота.") Али, разуме се не смемо злоупотребљавати своје моћи зато што свет хоће да буде обманут, ми га не смемо обмањивати. Љубав није сентименталност. Ми смо сувише сентиментални, а сентименталност је егоизам. Ми се радо мазимо са децом и одраслима, али немамо идеје о оној свесној љубави, о којој је говорио Неруда. Таква свесна љубав мора рећи нешто, што ће у први мах можда пренеразити: Воли себе! Али то није ништа чудно. Христос-је такође казао: Љуби. ближњега свога као себе самога. Али људи не умеју себе да воле. Лукавство и срачунатост још нису љубав према себи. Воли себе и старај се о себи, Не труди се да чиниш стално доброчинства: врши само своју дужност. Моралност је заснована на осећању. Али свако осећање није право ни добро, а моралност и ако је заснована на осећању, не противи се разуму. Просвећујмо се; баш зато што је осећање слепо, морамо му светлити разумом. Пружајмо себи практично образовање, али такође и опште и философско. Данас је нарочито потребно и историјско и политичко образовање. Моралност данас у великој мери значи политичку моралност. Немојмо правити разлике између политике и моралности. Човек је по природи слаб, али није у основи рђав. Зато само у узајамној сарадњи свих можемо напредовати. Права љубав почива у нади. У нади на вечни живот. Таква љубав је тек љубав, зато што вечно вечноме не може бити индиферентно. Вечност вечност не настаје тек после смрти, вечност је већ сад. у овоме, у сваком тренутку. И зато ништа не треба одлагати за некакву удаљену вечност. Упирући поглед у вечност, не презири материју, тело, зато што је дух виши. Није мате-

рија, није тело без вредности. Нису материја и тело извором зла, већ дух! Нечистота не постоји у материји, у телу, већ потиче из духа. Не ленствуј, али се не узбуђуј, јер си вечан. Оцењуј све правилно; што не урадиш ти, довршиће други. Модеран човек нема одмора, нема мира. Што не урадиш данас, урадићеш сутра, што не урадиш ти. урадиће други, а ако нешто уопште не урадиш, па и ако то нико не уради, онда реци себи, да се такође и Бог стара о ономе што је створио. Нада у вечни живот је дакле основ наше животне вере. Кажем вере, јер су живот и рад на вери засновани. Скепса, сумња. за рад су неспособне. Али, наша вера не може више бити слепа. већ разложна: можемо имати само веру. која је прошла кроз огањ критике, дакле, убеђење.

С чешког,

Бисенија Лукић

Сенатор Ф. Ф. Пламинкова Праг Председник Т. Г. Масарик Ослободилац чехословачке жене

7 марта је Чехословачка прославила један весео празник, као што скоро није било сличног : њен ослободилац и вођа Т. Г. Масарик, први председник републике у пуном здрављу и у изненађујућој. свежини напунио је 80 година, богатих радом и патњама. Из свих крајева државе, из малих колиба и из огромних фабрика, чуле су се ватрене жеље које су изражавале жељу целокупног народа. да он још дуго година буде врховни чувар нашег јавног живота. душа наше управе и cpeћнe еволуције чехословачког народа. Мислим, драге сестре Југословенке, да није потребно да Вам дуго говоримо Масарику. Цела Југославија га воли, не само као представника нације која је Вашем народу најближа. како у добрим тако и тешким моментима, Beћ као пријатеља чија је верност била доказана још много ире европскога рата у доба огромних патња Срба и Хрвата који cу живели у АустроУгарској монархији. Масарик је морални и практични иницијатор револуције против АустроУгарске. Његова дипломатска борба против ове монархије, која је презирала све Словене у њеним границама. отпочела је управо приликом одбране Срба и Хрвата од прогонства аустро-угарске дипломације. Масарик, који има јединствени смисао за правду и истину, све више је

схватао какво је стање у АустроУгарској. Његова одвратност против таквог режима све је више расла. Имао је прилике да упозна тај режим у свој његовој неправди за време великих процеса, као што је загребачки процес, бечки процес (Фридјунгов), београдски процес (Васићев) Опште је познато, да би се оправдали после анексије Босне и Херцеговине, они су се послужили фалсификованим документима да окриве за велеиздају 53 Срба и Хрвата. Масарик, као и увек, лично се обавестио о целој ствари и у Загребу и у Београду. где је присуствовао процесу, који је отворен 5 октобра 1909 год. на основу потказивања провокатора Настића. Масарик је затражио у парламенту два дана доцније да му даду доказе да заиста постоји један југословенски револуционарни покрет, који се може назвати велеиздајом. Недељу дана доцније дао је једну критику о начину на који се водио процес, доказао је да су документа, које је Настић дао само претпоставке, доказао је да постоји директна веза између новинарске акције и Фридjунга, између Министарства спољних послова и процеса, и закључио јe из тога да ово није само ствар угарског. односно хрватског суда, већ целокупног система аустријске управе. Више није престао да се интересује за ову ствар; веран своме смислу за непоколебљиву правду, исте године је отпутовао за Београд, Далмацију, Босну, Херцеговину и Црну Гору. Затим. једно за другим учинио је сам потребна открића. Прво је у новинама само нагласио, а затим је у октобру доказао да је Настић био плаћеник Николин. Смртна казна није смела бити извршена; и напослетку осуђеници сy били пуштени у слободу јер је загребачки процес био поништен. Друга борба Масарикова за Југославију била је исте године: Српскохрватска каолиција оптужена је такође за велеиздају; то је био Фридјунгов процес. Доказало се да је Фридјунгове документе, који су имали да служе као доказ ове велеиздаје, агент Bacић фалсификовао у аустроугарском посланству у Београду и да је посланик Форгач за то знао. После овога, Масарик се опет лично уверио у Београду о целој ствари, и 8 новембра у делегацији у Бечу јавно ie оптужио, пред целим светом, министра спољних послова Ерентала да је он поручио та документа и да се њима посдужио. Резултати су пам познати: Васић је био осуђен, Ерентал је морао признати да је аустроугарско посланство у Београлу било обавештено преко Васића. Масарик је на немачком публиковао једну брошуру, која је изнела тај случај: »Einiges Material zur Charakteristik unserer Diplomatie« . Зашто сам ce тако дуго задржала па овим фактима? Зато што су карактеристичне за Масарика, за ње-

Поштарина плаћена у готову ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИЈАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 15 марта 1930. БРОЈ 5 и 6 ГОДИНА XI

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЈЕР

Излази 1 и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин. Примерак 2 динара