Ženski pokret

сада срећни да се смеју скупљати око ње и слушати њене страсне речи. До године 1919 је била Саројини Наиду наклоњена Енглеској, али после ужасног масакра у Амритсару у пролеће године 1919, придружила се Гандију, јер није могла поднети страшни одговор Енглеске на индијски захтев за самоопредељење. Постала је присталица познатог »noncooperation«. Као Тагоре и други и она је вратила Енглеској сва одличја и титуле, које је икад примила. Године 1925 ју је изабрао Индијски национални конгрес највиша политичка инстанца урођеника Индије да преговара са јужно-африканском владом о запостављању индијских насељеника у Јужној Африци. Године 1926 је била изабрана за председника индијског националног конгреса, постигла највишу част, којом располаже национална Индија. Пре двадесет година напустила је торн од слонове кости, где је певала меке и слатке лирске песме и пошла је путем по тврдом друму да дели патње, запостављања и понижења индијског народа, да се бори с њиме за највише, за шта се мора борити један народ, за слободу.

О лекаркама

У Лондону постоји такозвани »Royal free hospital«, који прима само жене као студенткиње. Позната лондонска лекарка Jane Walker је гoворила на отварању зимског семестра о особинама. које треба да има свака лекарка. Она јe казала од прилике следеће: Све лекарке, које до сада врше праксу имају врло много працијената, а услов је да имају бољу спрему него мушке колеге. Поред најбоље стручне спреме треба да располаже лекарка и знањем из политике. економије и социјалних наука. Лекарки предстоји прилично самотан живот, јер ћe бити веома често међу 20—30 лекара једини женски лекар. и свака њена најмања погрешка се од стране мушких колега преувеличава и брзо проноси. Боље је, ако се спремају лекарке на одвојеним школама. јер само на таквим школама. заузимају највиша места жене и важно је, да студенткиња зна да су јој отворена сва места ако располаже довољним знањем. Свака лекарка треба најпре да је човек, а после тек жена.

Десет година рада Интернационалне Федерације университетски образованих жена

Када су се године 1919, непосредно после страшног рата, у опустошеној и унесрећеној Европи састале две сјајне интелектуалке, одушевљене и полетне раднице, две високе хумане и широкогруде жене, претставнице двеју великих нација, иначе присне пријатељице: Американка Вирџинија Гирделслив, доајен факултета на университету Колумбији у Њујорку, и Енглескиња Каролина Сперџон, професор на Лондонском универзитету, под непосредним утисцима онога што се догађало, закључиле су да им је сада први и најважнији посао да раде на томе: да се, у место мржње и непријатељства, међу народима развије споразум и пријатељство. Оне су нашле инспирације за свој рад у једној искрено признатој истини: да нам свима, било којој нацији припадали, треба да постанемо бољи грађани света. Да бисмо постигли тај идеал човечанства, треба да се приближимо, упознамо једни друге, разумемо. Са оваквим племенитим жељама се приступило остварењу Интернационалне Федерације университетски образованих жена. На првој конференцији, 1920 год. проф. Спердџн нам је изнела идеологију и задатке И. Ф. У. О. Ж. Први посао Федерације јесте рад на развијању међународног пријатељства. Дин Гилдерслив нам у једном свом врло лепом и духовитом говору објашњава како она замишља то међународно спријатељавање: „Никако не говорити о миру и пријатељству. Мир је каже дин Гилдерслив, најтугаљивија и најратоборнија тема коja постоји. Ја не знам скоро ниједну групу људи која је покушавала да расправља о миру, а да се то није завршило тучом. Уверена сам да ћe међународно пријатељство, светски мир са њим, доћи као нека врста узгредног производа, не нешто на чему смо директно радили, већ нешто што ћемо постићи контактом, познанством, узајамним разумевањем. Треба омогућити што већи број личних познанства између интелектуалаца разних народности; дати им прилике да заједнички раде, да се упознају и спријатеље. Други задатак И. Ф. У. О. Ж. је интернационализовање учења: да се изједначи ниво и начин рада свих университета; да се университети начине местима где ће студенти целога света моћи да дођу да студирају, или наставе своје студије; да се не дешава оно што се дешава данас:

да један университет не признаје рад и диплому другог университета. Најзад последњи, али не најмањи рад И. Ф. У. О. Ж. јесте рад на развијању и обогаћењу васпитања, За десет година свога постојања И. Ф. У. О. Ж. се снажно афирмовала. Данас је то једно велико и врло активно удружење којем припада тридесет пет националних удружења. Федерација је увек остала верна својим високо постављеним интелектуалним и социјалним, социјалним у најширем смислу - идеалима, али се њен рад за ових десет година развијао, компликовао. Морамо запамтити да И. Ф. У. О. Ж. ма да у универзитетско удружење, у исто време је и једно женско удружење, и многа чисто феминистичка питања засецају у живот и интересе чланова Ф. У. О. Ж. Тако да, ма да Ф. У. О. Ж, није основан.а као пропагандистичка феминистичка организација, ипак многих феминистичких питања мора да се дотакне. Питање жена у државној служби и по професијама, питање националности удате жене тиче. се Ф. У. О. Ж. исто толико колико и других женских организација. Уз то тридесет пет разних земаља имају своје локалне исто тако важне проблеме. Из извештаја који су тридесет пет Савезних друштва поднели конференцији у Женеви, одржаној јуна 1929, видимо да је рад у нациопалним удружењима био врло разноврсан, активан, и интенсиван. Пада нарочито у очи да ма да скоро сва удружења имају за претседницу и чланове управе крајње запослене професионалке, ипак су успеси удружења -свуда изванредни. Значи да се ради са одушевљењем и полетом. Очевидно је из ових извештаја да национална удружења имају да испуне двојаку функцију: интернационалну и националну. Али пратећи извештаје из године у годину, са највећим задовољством увиђамо да се национални интереси све више стапају са интернационалним. На интернационалном пољу свакако је најважнији рад на интелектуалној сарадњи. И. Ф. У. О. Ж. да би потстакла на самосталан научни рад факултетски образоване жене, основала је један фонд за давање стипендија и помоћи онима које желе да се баве научним радом, или да продуже студије у каквој страној земљи. Како видимо из извештаја, скоро сва удружења платила су св ј удео томе инернационалном фонду.

Поред тога заједничког фонда, неке од већих и богатијих земаља су у стању да оснују још и посебне фондове за давање стипендија странкињама факултетски образованим. Америка даје 16 таквих стипендија. Осем тога, ради се на прикупљању једног фонда од милион дол. Друге, мање богате земље, као Белгија, Канада, Француска, Италија, Шпанија дају по једну стипендију. Британско удружење даје две стипендије за научан рад и две мање за фериалне курсеве. По готову у свима већим центрима Европе, Америке и Аустралије подигнути су клубови у којима ћe све чланице федерације увек наћи свет који ћe им бити драго да упознају и где ћe добити по минималној цени цео пансион. У местима где нема клубова удружења нуде да даду препоруке, савете, обавештења; осигуравају јој улазак у архиве, библиотеке и т. д. У Кросби Холу, централи И. Ф. У. 0. Ж., лепој згради, у једном од најзнаменитијих крајева Лондона, уређено је за факултетски образоване жене да могу ту имати бесплатне курсеве из енглеског језика, добити карте за позориште и музеје. Оне факултетски образоване жене које се баве научним радом у Лондону, могу ту добити цео пансион. Као једва од првих жеља оснивача федерације била је размена универзитетских и срењошколских професора. Многе земља су до сада учиниле ту размену, док је у другим то немогуће извести због језика. Националан рад појединих удружења је исто тако многострук и обилан. У свима удружењима је нарочита пажња обраћена васпитању о културном раду. Скоро сва удружења су приредила било читаве циклусе, било појединачна предавања из области науке, литературе, уметности. Жеља да се прати развој савремене науке, уметности и литературе је код свих чланица И. Ф. У. О. Ж. врло велика. Нека удружења имају нарочито израђен план кооперативног рада. У Америци на пример, подељене по групама, чланице заједнички студирају дечју психологију, уметности, литературу, међународне односе, У другим земљама приређују се дебате о актуелним питањима, у којима учествују све чланице. Исто тако велика пажња је обраћена на средњошколско образовање. Многа удружења одржала су велики број конференција по овом питању и донеле дефинитиван план за реформу средњошколског васпитања. У исто време у свима земљама се ради на библиограграфији жена са универзитета. Посао врло замашан, нарочито у великим земљама, али до сада је већ велики део тога посла савладан. Социалан рад националних удружења је исто тако врло интесиван. Највећи део рада је сконцентрисан за пружање моралне или материјалне помоћи студенткињама. У многим земљама као Америци, Канади и т. д., основала су У. У. 0. Ж. нарочите фондове из којих се студенткињама које немају средстава за школовање дају стипендије, или што нам се чини нарочито згодно, дају им се зајмови, с тим да кад добију службу после свршене школе, врате тај новац. У другим земљама где се није имало новчаних средстава да се оснују овакви фондови, помажу се студенска удружења самопомоћи, ради се ва отварању студентских домова. или се даје лекарска помоћ у виду поклона или зајмова. И. Ф. 0. У. Ж. нипошто не жели да добије какво политичко обележје. Ипак постоји жеља да се код универзитетски образованих жена потстакне интересовање за јавне послове. Федерација је с тога послала свима удружењима питање шта се урадило на потстицању интересовања за народну и општинску политику. Одговори су разноврсни. Док неке државе, као Норвешка, Америка и Ен-

глеска-одговарају да није било ни какве потребе за будуђење интересовања ове врсте, пошто су све њихове чланице организоване по политичким клубовима и узимају активног учешћа у политици дотле у другим земљама дискутује се још увек о женском праву гласа. Један тежак актуелан проблем Европи који на нашу срећу код нас није тако неодложан, јесте незапосленост интелектуалних раденица У неким земљама, као Енглеској и Аустрији то је горући проблем. У У. О. Ж. у овим земљама основало је нарочите бирое за тражење посла интелектуалкама; дошло се у везу са министарствима, школама, болницама и банкама од којих се добијају непосредна обавештења о упражњеним местима. У Немачкој је У. У. О. Ж. поднело Рајху предлог који је примљен да се већа пажња обрати академски квалификацијама при давању cлужбе. У другим, опет, државама У. У. О. Ж. приређивала су састанке са матуранткињама и њиховим родитељима дајући им савете о избору позива. Да споменемо на крају још и друштвену активност удружења, друштвену у ужем смислу речи. Свуда се ради на оснивању клубова, приређују се састанци, примања, заједнички излети. Многа удружења су приређивала примања студенткињама на којима су их чланице упознавале са истакнутим јавним радницима, научницума или уметницима. Ово је само један кратак резиме рада савезних друштава, али држимо да се из тога јасно види, и ми желимо још једанпут то на крају на истакнеио, да је рад И. Ф. У. О. Ж. за ових десет година врло активан и врло успео, и да ми са пуном надом и вером очекујемо идуће године, које ћe нам, нема сумње, донети испуњење племенитог циља Федерације университетски образованих жена: постићи међународно пријатељство путем интелектуалног зближења. Београд.

Милана Илић.

Белешке

Прва жена у Југославији члан школског одбора Женски Покрет у Сарајеву јавља нам: Пре кратког времена организован је при сарајевској општини месни школски одбор, у који је као први женски члан ушла г-ђа Даша Круљ, управитељ IX основне школе, позната феминисткиња и врло вредна јавна раденица. Искрено се радујемо овоме успеху сарајевских феминисткиња и убеђени смо да ћe госпођа Круљ бити овоме одбору од велике користи.

Шта су старе девојке учиниле за човечанство. Г. R. В. Keen из Лондона у једном свом предавању истиче пораст старих девојака у свима земљама од средине прошлог века и тврди да се већина најобразованијих жена не удаје. Даље он вели да је повећавање броја старих девојака добар знак за човечанство, јер упоредо с њима расте хуманост у свету. Стара девојка била је главни стуб највећих хуманих покрета, који су настали и развијали се за последњих седамдесет година, а није тешко увидети и зашто. Стару девојку нису везивале тесне породичне везе, она је била слободна од дужности према кући и могла је себе и своје време да посвети онима, који можда нису имали никога, ко би се за њих старао или се за њих борио. Старе девојке су стварно уздигле човека изнад уских граница породице.

Жена лекар на веома одговорном месту За санитетски савет општине Лондон наименовна је г-ђа Д-р Ламбрет. Важност њеног знања види се из следећих података: она има надзор над више стотина болница, које располажу са 75.000 постеља имају 26.000 болничкога особља и лекара и за које износе годишњи издатци 112 милиона динара.

Страна 4

ШТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЋА и МАЏАРЕВИЋА БЕОГРАД МАКЕНЗИЈЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. ТЕЛЕФОН БРОЈ 11-42 И 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 5 и 6