Ženski pokret

на завршној седници биле изговорене у румунском парламенту: Велики посао је завршен, у пркос размимоилажења у мишљењима, у пркос резерви које су истакнуте и формулисане Пакт је ипак донесен! Habemus Pactum! Колико je тешко постићи једногласност приликом доношења споразума који обухватају тако разне проблеме као што је то случај са Балканским пактом. Да ли једно размимоилажење у методама рада, размимоилажење као што је било бугарско са осталим делегацијама, треба до те мере да обесхрабри? Зар зато што је бугарска делегација била мишљења да прво треба приступити решавању отворених и спорних питања путем билатералних преговора, треба дефинитивно посумњати у дефинитивно право на опстанак установе као што је Балканска конференција? Зар зато што је југословенска делегација стала на гледиште да је детаљно решење питања заштите мањина домен дипломатских

конференција, и домен званичних влада а да је наше само прихватање Пакта у најопштијим цртама треба посумњати да ће цело то велико дело балканског зближења бити осуђено да пропадне? Не! Оно што се данас назива утопијом биће једног дана стварност, јер утопије нису често ништа друго до истине изговорене од једне елитне мањине, пре но што су исте продрле у свест масе. Оно што на крају још нарочито подвлачимо јесте да стварни успех сваке од Балканских конференција лежи првенствено у томе, што оне мало по мало круне онај зид, којим су се балкански народи током векова један од другог ограђивали, што оне учвршћују свест да на свима странама, у свима земљама, ма како то понекад изгледало невероватно има добронамерних људи, са којима може да се ради, са којима треба да се ради! Треба веровати у рад, треба хтети радити, треба хтети успети! Београд

Д-р Анка Гођевац

REFORMA DRUŽINSKEGA PRAVA V FRANCIJI

V novemberski številki nemške revije »Die Frau« je objavila gospa dr. Marija Elizabeta Lüders informativen članek o reformi družinskega prava (porodičnog prava) v Franciji. V uvodu članka postavlja gospa Lüders sledečo paralelo: nemške žene se bore že nad 50 let za reformo družinskega prava. Čeprav imajo politične pravice, je ostala njihova borba brez uspeha. Francoske žene so brez političnih pravic, a so vendar tik pred uzakonitvijo principielno važnih reform. Novi zakonski načrt »za izpremembo določb Code civila o opravilni zmožnosti žen in določb zakonskega (bračnega) prava« je že poslan parlamentu. Koncepcija načrta je bila poverjena 18 članskem odboru pravnikov, med katerimi je bilo sedem žen-pravnikov. Delo je izvršila komisija v času od decembra 1925 do maja 1928, a 23 junija letos sta podpisala načrt predsednik francoske republike in minister pravde ter ga predložila parlamentu. Cilj zakonodavca je, da »odpravi opravilno nezmožnost poročene žene in da iz osnove izpremeni zakonsko (bračno) pravo«, ker je »dosedanja opravilna nezmožnost žene preživela institucija in je prišel trenotek, da se napravi odločen korak naprej«. Prvi korak je napravljen s tem, da načrt odpravlja »oblast zakonskega moža« in da daje ženi »polno, lastno opravilno zmožnost«. Posledica novega načela je predvsem ta, da bo žena odslej odvezana dolžnosti pokorščine proti zakon-

skemu možu in da dobi »svojo, svobodno odločitev, ako hoče začeti kakršnokoli obrt, trgovino in ako hoče izvrševati poklic«. Dalje ima pravico, da si preskrbi popolnoma samostojno osebne dokumente, dovoljenja za potovanja in njena korespondenca ni več nadzorstvom moža; smela bo nastopati samostojno kot tožiteljica in toženka pred sodiščem. Popolnoma so izpremenjene dosedanje določbe o ženitni pogodbi (bračni ugovor) in imovinskem pravu. Utemeljitev izprememb je zanimiva: »Popolnoma je izključeno, da bi dali ženi opravilno zmožnost, a da hkratu ne porušimo zakonsko določeno stanje o skupnosti imovine zakoncev. Dokler traja takšno stanje, ne sme žena svobodno raspolagati niti s svojo imovino, a mož ima pravico, da sme po svoji volji razmetavati vso imovino, ženino doto in vse premoženje, pridobljeno v zakonu (braku), ne da ima žena kakršnokoli učinkovito sredstvo proti temu«. Zakonski načrt je sprejel kot logično posledico opravilne zmošnosti žene princip ločitve imovine zakoncev in uvedel »delitev skupne imovine zakoncev pridobljene v zakonu« (regime de participation aux acquets), ker je najčešče porast imovine »uspeh dela in varčevanja obeh zakoncev«. Dr. Liidersova pravi pri tej točki, da se iz načrta ne razbere jasno, ali je v tem uspehu skupnega dela zajeto tudi gospodinjsko delo žene. Naravno je, da se uveljavijo načela o ločitvi skupne imovine šele z nekaterimi izjemami —ob smrti enega izmed za-

174

ŽENSKI POKRET

DEOEMBAR, 1932