Ženski pokret

Opažanja na „opažanja "

G-đa dr. Chlapec-Đorđević našla se pobuđena da postane „arbiter feministike” za Jugoslavija. Neumorno piše o našem feminističkom pokretu i kao moderna Kasandra sa nekoliko stotina kilograma teškim knjigama u ruci proriče našu propast. Izgleda da je dobila od neke nevidljive velesile „feministike” mandat da bdi nad ženskim pokretom u Jugoslaviji.. „Saznanje” o skoroj propasti naše „feministike” joj je došlo od kako izlazi »Jugoslovenska žena«, jer iz nje je „saznala” da imamo staramajkinsko shvatanje o problemu „feministike”, da se stoga traže nove vode, i samo je dodala čukunbabama „čukundedove«, zašto smo joj veoma zahvalni, jer nam je tako stvorila uz saradnju „Jugoslovenske žene” bar početak našeg rodovnika, inače bismo još važili kao nelegitimna deca čukunbabe. Ili se možda varam, i da „saznanje” nije „saznanje” nego „plod intuicije, fantazije i osećaja”? G-da dr. Chlapec smatra da sam ja naročiti krivac za propast naše „feministike”, jer sam joj dala svojom ideologijom pogrešan pravac i stoga ima ona naročito tešku misiju oko spasavanja naše ideologije. Odista! Tražiti od žene da rada po dvanaestoro, trinaestoro dece u današnje doba, i tražiti od muškarca da postane asket (takve „zahteve”, najмe, podmeћe g-ђa dr. Chlapec mojoj „ideologiji”), to je istinski ideologija koja treba da se odbaci, a treba da se privolimo „čistoj i jasnoj kao gorski kristal” (Ženski pokret, br. od marta, str. 44) ideologiji koju propoveda g-đa dr. Chlapec. Da bar u nekoliko smanjim svoju krivicu koju sam nanela našem ženskom pokretu strašnim zahtevima, slobodna sam „da otkopam suho cveće” (vidi Ž. p. str. 63) sa ideologije g-đe dr. Chlapec da može njena ideologija očišćena „preleteti firmament istorije” (vidi Ž. p. str. 44).

G-đa dr. Chlapec počinje svoj članak „Opažanja” (Ž. p. str. 44) ovako: „U Filozofskim fragmentima” veli dr. Ksenija Atanasijević: „Ne može dosta da se naglasi vrednost saznanja i prodiranja u stvari. Osećanjem se ni do kakvog razjašnjenja doći ne može” i t. d. Ovaj odlomak bi sve žene trebalo da čitaju pre nego što počnu da obrađuju feministički problem”. Ovakav savet nam daje g-đa dr. Chlapec u našem listu. Molim Vas, g-đo dr. Chlapec, a kada treba da čitamo ovaj odlomak iz Vašeg članka „Feministički pokret na raskršću” koji ste objavili u časopisu „Život i rad”, sveska 89, knjiga XV, stra-

na 523 i koji glasi: „Nova iracionalistička filozofija uči nas da su sva velika filozofska i umetnička dela plod intuicije, fantazije i osećanja. Intelekt je već odavna skinut sa Olimpa i ne drži se više za jedino sredstvo saznanja. Glupost je deliti ljude na razumne i osećajne”. (Da li skinut samo za filozofiju i umetnost, to g-đa ne kaže i ako tako jako voli jasno izražavanje.) Dalje kaže g-đa dr. Chlapec u istom broju našega lista: „Feministički članci „Ženskoga pokreta” imaju čisto strah da uđu u „suštinu stvari”, u organsko, primarno. Oni počnu izrađivati feministički problem tako reći od prvog kata, fundamenti se ostavljaju kao što su, u najboIjem slučaju malo se izlepe. Usled toga se eminenten značaj seksualnog nagona previdi i zanemaruje. A baš to je moment gde su muškrac i žena nepodobni”. Da uđemo sada u „fundament" ovih rečenica i da otkrijemo „organsko, primarno" ideologije kojoj treba da se privolimo. Pre svega moram da priznam da mi odista ne „izrđujemo” feministički problem ni od fundamenta ni od prvog kata, jer on bi bio već tu, izrađenog smo ga zatekli, mi ga samo obrađujemo. G-đa dr. Chlapec kaže da mi ostavljamo fundamente kao što su i „usled toga se eminentan značaj seksualnog nagona previdi i zanemaruje”. Logičan zaključek iz ovih rečenica je: taj fundament je seksualni nagon, jer njega zanemarujemo i ne vidimo (a pošto ga i ne vidimo, ne znam na koji način ga ipak „lepimo”?). Pomoću g-đe dr. Chlapec spustili smo se sada sa prvog kata, do fundamenta - seksualnog nagona i „baš to je momenat gde su muškarac i žena nepodobni”, dakle tu kod samog fundamenta počinje već diferenciacija spolova. Svi biolozi nas uče da je zakon diferenciacije spolova neumitan, nepromenjiv zakon prirode kome je podložan ceo organski život i da je zakon diferenciacije spolova toliko više naglašen koliko više je neko biće razvijeno. Na osnovi toga zakona je priroda odredila ženi funkciju materinstva, zato sam i rekla u svome članku da je žena u svome najdubljem biću mati, i to je kod žene organsko, primarno. Ova organska i primarna razlika i diferenciacija spolova vuče sobom i druge spolne razlike, bar tako nas uče do sada svi biolozi, psiholozi it. d. Pošto sam ja u svome članku primenjivala taj prirodni zakon, taj fundament, g-đa dr. Chlapec mi u svome članku na strani 44 prebacuje da ga ja ne vidim, a na strani 63 u istome članku kaže da žena u svome najdubljem biću nije mati. Šta da radim? Ako sam na prvome katu g-đi dr. Chlpec

JUNI 1933.

ŽENSKI POKRET