Ženski pokret

Skupština Jugoslovenskog ženskog saveza

21, 22 i 23 maja, ove godine održana je u Novom Sadu deseta redovna skupština Jugoslovenskog ženskog saveza, kojoj je prisustvovalo preko 200 delegata društava iz cele zemlje. Na otvavranju skupštine skupilo se takođe mnogo publike iz Novoga Sada i okoline, što je dokaz velikog interesovanja za rad Saveza. Vlasti su preko svojih pretstavnika ukazale lepu pažnju skupštini. Nj. V. Kraljicu zastupala je g-đa D. Dunderska, pretsednika vlade ban dunavske banovine, g. Matković, koji je u ime ministra pretsednika i svoje lično pozdravio skupštinu. Beogradsku opštinu je zastupao g. D. Bogdanović, njen potpretsednik i pozdravio skupštinu u njeno ime; u ime ministra prosvete govorio je načelnik ministarstva g. Balugdžič, u ime ministra trgovine g-đa Lj. Kneževič i t. d. Skupštinu je otvorila pretsednica g-đa L. Petković pozdravnim govorom, koji je ostavio najlepši utisak na sve prisutne. Zatim je pročitan izveštaj o radu Saveza u minulim godinama. Pored intenzivnog rada za reorganizaciju Saveza koja se priprema novim pravilima, uprava je mnogostrane akcije izvodila uz tesnu saradnju sa svojim organizacijama. Tako je najčešće u zajednici sa Ženskim pokretima i Udruženjem univerzitetski obrazovanih žena energično nastojala da se zaštiti žena u pozivu, da se zaštite njena stečena prava i da, se izvojuju nova prava. S druge pak strane, uprava je nastojala da organizovane žene ispune u društvenoj zajednici što bolje i što savesnije one dužnosti i zadatke koji se prvenstveno očekuju od njih, naročito u momentima kada se pojavljuju teške nevolje u narodu. Uprava Saveza je nastojala u tome pogledu da organizuje i sprovede rad kroz sva savezna društva. To se činilo n.pr. za vreme velikih elementarnih nepogoda, nezaposlenosti itd. Kada je bilo potrebno da se čuju glas i mišljenje naših žena u cilju da se i u našoj državi doprinese boljoj novoj organizaciji, a naročito kada je to trebalo izvesti kakvim novim zakonom ili uredbom koje tangiraju život porodice, podmlatka, žene, uprava je nastojala da udruženim snagama žena preko J.ž.s. deluje kod zvaničnih faktora u tome cilju. Pored ove delatnosti u zemlji, J.ž.s. je uložio mnogo truda da inostranstvo što više upozna rad saveznih društava, i da se u velikim internacionalnim ženskim organizacijama oseti vrednost naših žena na saradnji za dobro čovečanstva. Iz izveštaja se moglo konstatovati, da iako sve akcije Saveza nisu uvek dale željene rezultate, ipak je postignuto nekoliko značajnih i trajnih uspeha. Izveštaj blagajne pokazao je da je uprava Saveza uspela da ojača materijalnu osnovu Saveza tako da je stvorena podloga za širi njegov rad. Izveštajem blagajne zaključen je rad prve sednice. Zatim je cela skupština prisustvovala proslavi pedesetogodišnjice rada Dobrotvorne zadruge Srpkinja Novosadkinja. Po podne je g-đa dr. Anka Godevac podnela skupštini izveštaj o radu Balkanske konferencije, a g-đa Milena Atanackovič izveštaj o radu konferencije Internacionalne feminističke alijanse u Marselju.* Drugog dana prešlo se, prema dnevnom redu, na raspravu o predlogu za izmenu pravila J.ž.s. Kod ove tačke dnevnoga reda razvila se vrlo živa diskusija, već i samim tim što su postajala dva projekta. Jedan uprave J.ž.s. a drugi jednog dela beogradskih ženskih društava (Beogradskog ženskog društva, Društva Knjeginje Ljubice, Kola srpskih sestara, Doma učenica srednjih škola, Materinskog udruženja, Srpske majke, Društva Knjeginje Zorke, Obdaništa br. 2, Dunavskog obdaništa, Zaštite devojaka, Zaštite slepih devojaka, Ženskog hriščanskog pokreta i Obdaništa Sv. Andreje). Uglavnom su se ova dva projekta razilazila u dvema tačkama. Prvo, kod odnosa i položaja beogradskih ženskih društava prema J.ž.s., a s obzirom na zamišljenu formaciju J.ž.s. i u jednom i u drugom projektu. Jer, dok je projekt uprave J.ž.s. i beogradskim ženskim društvima davao isti odnos i položaj kao i svima ostalima u zemlji, projekat naznačenog dela beogradskih ženskih društava davao im je jedan povlaščen položaj. To istina nije bila želja ovog drugog projekta, ali suvišno vođenje obzira o lokalnim prilikama i odnosima beogradskih ženskih društava dovelo je do ovakvog rešenja u njihovom projektu. Drugo, projekat J.ž.s. sprovodio je načelo jednakosti u pogledu glasanja, t. j. da svake društvo kao član J.ž.s. ima jedan glas pri glasanju na skupštinama, bez obzira na broj članova učlanjenih u samom takvom društvu; dok je drugi projekat želeo da se broj članova, učlanjenih u pojedina društva, uzima u obzir, te da društva sa većim brojem članova imaju i veći broj glasova na skupštinama J.ž.s., u tom smi-

* Oba izveštaja objavili smo već ranije

66

ŽENSKI POKRET

JUNI, 1933.