Ženski pokret

bačaj u velikoj duševnoj depresiji, u koju je zapala zbog bede, ili zbog toga što želi da prikrije vanbračno materinstvo, kazni se zatvorom od jednog do dvanaest meseci. Kazne su predvidene takođe za lica koja svesno daju sredstva za pobačaj, ili na koji drugi način pomažu; kazniće se i onaj koji javno ili tajno preporučuje sredstva i upute za pobačaj; time je, dakle, zabranjeno i kažnjivo javno anonsiranje sredstava za pobačaj. * * * U socijalno-političkom zakonodavstvu je u ovoj godini najznačajnije delo priprema zakona za zaštitu dece i omladine. Novi zakon obuhvata ceo kompleks javne zaštite dece i omladine, daje joj čvrste pravne i finansijske temelje. Zakon tačno određuje ko je obavezan da snosi troškove zaštite, a za naplatu troškova primile su država i pokrajine izvesnu garanciju. Dete se prima pod javnu zaštitu ako njegova porodica nije u stanju da se stara za nj niti u zdravstvenem pogledu, niti je sposobna da ga pravilno vaspita. Javna zaštita dece obuhvata takođe savetovališta za majke i decu, zaštitne ustanove, decu u

predškolsko doba (pri tome se tretiraju dečja zabavišta pre svega kao socijalne ustanove, a manje kao vaspitne), savetovališta za pozive i zaštitu šegrta. Javna zaštita ukazuje se sirotama, polusirotama, deci neudatih majki, napuštenoj, zanemarenoj, telesno, duševno i moralno abnormalnoj deci, deci roditelja koji rđavo postupaju sa njima, deci čijim ocevima je oduzeta sudskom odlukom očinska vlast, i naposletku deci koja su nedovoljno vaspitana. Izvršni organi su starateljski sudovi i stručne vlasti. Najviše vodstvo, nadzor, centralnu evidenciju svih potreba, pokriče troškova ima Ministarstvo socijalne politike. U svakoj pokrajini postoji pokrajinski referat za zaštitu dece, kome je pridodat savetodavni organ pokrajinski savet. U delokrug pokrajinskog referata dolazi jedinstveno sprovođenje rada za zaštitu dece u celoj pokrajini, upravljanje pokrajinskim fondom i staranje za abnormalnu decu. Kao najniži organ fungira u ovom sistemu distriktni referat. Distriktnih referata biće u celoj državi šesnaest, delimično u velikim gradovima, delimično kod nekih srezova.

Alojzija Štebi

Kultura i politika *)

Ovo što ću da izlažem, molim da ne smatrate za predavanje o temi „Kultura i politika". Moja izlaganja su veoma sažeta parafraza jedne činjenice iz opširne teme „Kultura i politika" to jest da su kultura i politika usko spojene. Svi istorijski dokazi i sociološko rasmatranje, dalje uticaj pojedinih velikih umetnika i naučnika na političko zbivanje, na formiranje političkih voda, a i kulturni nivo političkih voda i uopšte političara i posledice višine ili nižine toga nivoa na njinu političku usmerenost i političko delanje sve to je moralo izostati. Ovakva obrada teme ne može se dati za deset minuta. Kulturu jedne organizovane ljudske zajednice sačinjavaju u najpotpunijem shvatanju pojma kulture sve njene duhovne, intelektualne i moralne manifestacije, međusobno vezane tako da daju skladnu celinu. U ovaj sklop, naravno, da ulazi i politički rad zajednice, jer je on projiciranje njenih intelektualni i moralnih snaga i težnji na spoljni svet. Do sada nije uspela ni jedna ljudska zajednica da stvori savršenu skladnost između svih grana svoga kulturnega rada. Između njih se pojavljuju dileme, trenja, protivrednosti. Politički rad dolazi n. pr. u opreku sa načelima etike, koje izražavaju naučnici i

*) Ovo predavanje održano je bilo 23 oktobra t. g. u Ženskom klubu u Beogradu na kulturnom večeru za članove Ženskoga pokreta, koje je bilo priređeno prilikom izložbe beogradskih žena slikara.

književnici u svojim delima i koje prihvata većina pripadnika zajednice; ili njena socijalna struktura ne odgovara faktičnoj snazi pojedinih grupacija, koje sačinjavaju određenu zajednicu; ili se potcenjuju duhovni napori i stvaranja u korist materijalnog bogatstva; ili u stepenu čisto civilizacijskog stanja između pojedinih grupa zjapi takav jaz da se zajednica raspada na dva protivnička tabora takve činjenice razdvajaju kulturu koja bi morala biti celina. Uprkos torne, što ni jedan narod nije postigao faktično takav stepen kulture koji bi savršeno odgovarao njenom pravom, dubokom pojmu u najširem smislu, mi ipak u svakidašnjem životu upotrebljavamo reč „kultura" a često i zloupotrebljavamo da njome označimo jedan mnogo uži obim duhovnih, intelektualnih i moralnih manifestacija. Pri ovakvo smanjenom opsegu imamo obično u vidu religiju, nauku, književnost, likovnu umetnost, arhitekturu, muziku, pa i samoniklost i snagu koje dolaze do izraza u tim oblastima kulturnega naprezanja naroda, i vrednost, koju imaju dela ovih grana i za druge narode. Stoga govorimo, na primer, o starim Grcima kao o visoko kulturnom narodu, jer su njegove duhovne tvorevine od večite vrednosti, iako su bile postignute u društvenoj strukturi koja je bazirala na ropstvu, jednoj skroz i skroz nekulturno) ustanovi. Govorimo o visokoj kulturi kod zapadno-evropskih naroda, jer su dali i daju čovečan-

Страна 38

ЖЕНСКИ П O KP E T

Број 3-4