Ženski svet

Туђинска је струја јака ; А ко нема чврста брода, Тешко њему! поплавиће Сваког оноГј ко се пода! Видела сам доста пута, Ту задрхта гласак вили Видела сам многог Срба, Где попушта туђој сили. Видела сам много пута ; Ту уздахе зачух љене —, Потомке ти видех многе, Туђим духом одгојене! Туђем духу ропски служе, Њима гове туђе што је, Туђе штују, а презиру Аманете свете твоје! Многи презре гњездо своје, Не мири му српска ружа, Туђем јату ирибег’о је, И туђинци руку пружа. П’ онда с’ креће, лута, глиба По вртлогу туђинштине, А мени се уздах буди: А зар тако српски сине?... Многа, српска мома дивна С’ туђинцем се млада вери, Тад ми срце гуја стеже: Тако дакле, сриска кћери ? ... А тим чином, тешке јаде Нанела је оцу, брату, Род остави, род милени, Па отпрну туђем јату!... Видела сам много пута, Ох жалости кобне, л.уте,

Српске кћери, српске синке, Туђим духом задахнуте!... Ал’ нањећма заболе ме, Када видим срце моје • Туђом песмом српска мајка, Успавл } ује чедо своје! Место српским родол>убл>ем Да челичи мнла сина, У срце му пресађује Вазда туђих особина. У том болу завапијсм; То ли ће зар Србин бити? Не ! слободна стече л’ крила, Туђинству ће одлетети!.. Туђинска је струја јака А ко нема чврста брода, Тешко њему! поплавиће Сваког оног’ ко се пода!“ Збори вила, а речи joj, Као јасно звоно звоне, А косовски див-јунаци, Са тих речи, сузе роне! Уздрхта се царе-Лазо, Низ лице му суза кану, Тужно спусти седу главу, А суморно руком махну. „Доста вило!... док је тако, Аој јада, црне среће, Косово се, српско гробље, Осветити скоро ... неће!!!.. * * * Сан је био !... али инак, Оста сваком да разлаже: „Да л’ се јава, иуста јава, С’ овим canKo.vi доста слаже?“ Д К а

Т. Бвчеј.

СА СВЕТОСАВСКЕ СЛАВЕ У ЧЕРНОВЦИМА.

(Свршетак).

ИЛ јIIIЈВЈIИто година пре рођења св. Саве раздељена је Хришћанска црква источну и западну, Хилдебранд уJi\ ва ђ а целибат у западној црквп, води <4 очајну борбу са немачким царем, зам| хтевајући, да папу цео свет иризна за врховног иоглавара, комесе морају сви

па и цареви и краљеви бевусловно покоравати. Ову идеју прихваћају и његови па следпици. Осим тога тежња је била свију нрвосвештеника римских, да иокоре себи иеточну цркву. То су две главне тежње, којих се држали и којих се и данас држе римеки ирвосветитеници.

34

ЖЕНСКИ СВЕТ. )јр. 3