Ženski svet

ноказала као ова задруга, која је и по материјалној и физичној’ енази једна од најмањих и најслабијих сестара њених. Ова просветна задруга основана је 1874. године. Од времена постанка свога, па све до данашњега дана труди се она неуморно, да задаћи својој, а према си лама својим, што више добра народу св ме до принесе. Ово је заиста сваке хвале вредно! Камо лепе среће, да се по свим већим местима, где Срби живе, оваке задруге оснивају! Пајош кад би овако неуморно прегле, да се племенитим и корисним радом надмећу!! Ми ћемо овде да прегледамо важнији и од општег значаја рад ове задруге од постанка њеног, и то на основу њених записника. Као што горе напоменусмо, задруга је основана, и прву скупштину држала на св. Илију 1874. године, у којој изабра себи за председницу лане упокојену гђу Јулијану Ђорђевићку, госпођу високо образовану и племениту, како умом тако и срцем, која задрузи овој као такова нуних 6 година непроменљиво послужи. Слава јој! Већ те исте године по предлогу врле пред седнице у седници од 22. септембра решено буде: да се цело место нодели на округе, па да све по две чланице заиђу у додељеном им округу но сриским кућама, те да родитеље саветују и упућују, да за школу способну децу редовно у школу шаљу; да преко сироту децу нопишу, како би им ова задруга похађање школе олакшати могла. На ту цељ нописано је 33 деце, које је задруга оделом снабдела. Каква је ово велика жртва од задруге, ево нека ци®ре покажу. Новца је за одело издато 91 Фор., а задружна благајна неимађаше више од 277 Фор. свега, дакле целу трећину иметка оде на одело сиротињи. Осим тога ie вредна председница са још по којом од чланица овдашње жснске разреде школске ревносно похађала и о похађању дечијем уверавала се. Тако је у одборској седнипи, држаној 23. Фебр. 1875. изјавила у овом иогледу своје иотпуно задовољство; но уједно је ито нријавила, да је међу децом нашла и такове, која се у ручном женском раду због оскудице у материјалу не обучавају, због чега је од одбора овлашћена била, да памука и другог потребног материјала набави и сиротој школској деци подели, како би се и ова могла корисном знању ручнога рада обучавати.

Помишљајући и на корист вртарства, поглавито обделавање кухињске баште, решила је задруга у седиици 25. марта исте године, да замоли срп. ирав.-црквену општину, да јој изволи дати комад земље у школском врту, у коме би се школска старија деца цоучавала обделавању кухињске баште, како би временом као газдарице и домаћице и поред својих кућа такове баште подизале, које би отеле места оној коровини и копривама, што се данас око многих сриских кућа шумовидно шире, да се у њима курјаци сакривати могу. Добивши повољна одговора од срп. црквене општине, набављено је најнужније оруђе и семење, и узет је нарочити баштован за 20 ®op. за оно лето. • Кад су те исте године услед турског зулума браћа наша из Босне и Херцеговине, огњишта своја оставили, и бегством у нашу државу спасти če морали, није ова задруга илеменити српски осећај према потлаченој и јадној браћи угушити могла, а да им по силама евојим не помогне. Осим тога, што су родољубиве чланице њепе по месту добровољне прилоге скупљале, даровала је и задруга из своје скромне благајне на олакшање јада и невоље браће своје2oФор. а. вр. Леп доказ племенитости и родољубља! Године 1876. осим тога, што је као и прошле године држала задруга и плаћала башто вана, ступила је она у споразум са приватном учитељицом гђом Маријом Гавансковом, да" одраслије сироте српске девојчице, које су основну школу свршиле њих 10 на броју у женском вишем раду, кројењу и шву руб.ва и хаљина за 8 Фор месечно обучава. Плодови овога благотворнога рада јесу, што некоје од истих девојчица и данас тим наученим радом себи насушна хлеба заслужују, и. сопственом се зарадом издржавају часно и поштено. Задру! а ова знајући, да је народно здравље један од битних услова за одржање и умножење једнога народа, свратила је пажњу своју и на ову околност. Тако је она у седницп од И.јула исте године решила: да чланице обиђу своје округе, и да здравствено стање нашега народа у месту ировиде; па ако би где наишле на болеснине, који се због сиротиње лекарски не прегледају, нити потребне лекове узимају, то да такове попишу, нредседници саопште, која ће у споразуму са општинским лекаром све што је нужно наредити, да се такова сиротиња лековима испомогне. Има ли лептпе и нлеменитије

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.

13