Ženski svet

мошње је настава бееплатна, сгране имају платити 30 ф. школаринз. Зимског течаја има недељно 10 сати, лети 6 сати предавања. Ое/гало време пракса је у кујни, гатали, стаји за мужњу, у домаћој башти и у башти за зеље. Завод има добро од 80 хектара, штале за краве и свиње, кујнску башту, сушницу за воће и т. д. Годишње бивало је у заводу просечно 8 ученица. Није врло далеко од нас ни завод у Новом Јичипу. Он стоји на вишем наставном степену. Зими има недељно 16 сати иредавања, лети 14; остало ироводе девојке у практичном раду. Рок примању до 15. августа, школа ночиње 1., октобра, а свршује се крајем септембра. Захтева

се да су девојке око 16 година старе, да су свршиде народну школу и да су телесно јаке и здраве. И овде морају све живети у ивтернату, у ком се.плаћа 144 Фор. годишње за храну, 5 Фор. такса за нримање, 25 Фор. за одећу, 20 Фор. за школске ствари и покриће малих издатака. Настава сама је бесплатна. На заводу ра де 3 праве учитељице и 6 помоћних учитеља. Ученица је бивало годишње про сечио 12. Да ли ће Боже поникнути скоро и у нашем народу такови заводи, који су као кора хлеба нужни нашим лепим и добрим, али тако јако у сваком погледу зануштеним сељанкама!? А како. би смо без њих могли да одржимо кућу нашег народног живота.

Мита Петровић.

ЈОШ НЕШТО 0 МОДИ.

ИСКРЕНА РЕЧ СРПКИЊАМА.

I|јшј|[ ислио сам већ од дужега времена тга у овом цењеном листу пишем о „моди“, која нас материјално упроиашћује, а мпоге је бо’ме довела и до про сјачка штапа. Највише ме је ga то иодстакао чланак: „Преслицу и разбо]“ штамнан у 10. броју овога листа, али кад сам прочитао у 11. броју: „Мода руши и морад“ бацио сам перо. Та на што још и ја да пишем о њој, кад се о томе у нас толико говорило и писало, те бих понављао. Предомислио сам се, нећу иисати о „моди“ и о пропадању иашег народа ради ње, него о начину како би је могли искоренити, а о томе, колико знам, још се неје писало. Држим да ће познато бити многим нашим читалицама из градова, које су имале нрилике бити у селу недељом и празником или у манастиру о слави, како наш прост свет врло много, тако рећи, и uoследњи новчић, жртвује на моду. Виделе су српске девојке и младе оденуте у свилу и кадифу. По оделу, мислиш, све то плива у изобиљу. А како им је код куће? Већина је њих сама сиротиња. Заоденула се сиротица у скупоцено одело, а у кући

можда хлеба нема за неплаћену иорезу однео егзекутор етвари или које марвинче. на се после продало буд’ за што дуг ее неје одужио. већ се можда и иовећао кућа се поткрада замрсило се и заплело, да се отплете тек кад добош удари иред кућодо. У више прилика )е том замршају узрок баш та ироклета „мода“. Сећам се да сам некада по нашим листовима читао о моди и о пропадању на ших сељака, па се ту позивало на свештенике и учитеље, да поуче народ и одвраћају га од рђавих обичаја. У штампаним „Проповедима“ проте Ј. Вукадииовића и свештеника Ј. Јеремића и других има више красних беседа о том предмету. Читао сам по листовима говоре свештеника, учитеља и других родољуба, а уверен еам да су осем ових многи још говорили народу о томе и указивали на штетне последице, које долазе од наших рђавих обичаја, иа и сам сам сваком даном приликом одвраћао народ од раскоша у оделу. Слободно се може тврдити да се код нас у. том погдеду радило. Па видимо ли каква уснеха од тога?

ЖЕНОЕИ СВЕТ. Бр. 1.