Ženski svet

Бр. 11. И онда ћеш остати у Бечу. Је ли да нећеш отићи од нас2

Овај страх у звуку његова гласа, у њего- | вим очима, које је на њу упро, звук и поглед | збунише је. |

-— Ти си баш несносан, Рајмунде. Бринеш се за ствари, којете се ништа не тичу, и о ко јима ти ништа не разумеш. Гурну га себе и изађе из собе.

У дубини свога срца она се јако љутила на свог дечка, који ју је мучио својом болепрвивом природом. Њена је жеља била да има здраво, спажно и весело дете, несташка са цр веним обрашчићима и округлим ножицама. А она | доби овог бледог и болешљивог сина, који се није могао да опорави од шарлаха, од кога је боловао као мало дете, и због кога је толико стрепила. А у овом селабуњавом телу била је сирота и плашљива душа, која се мами није свидила. — Само кад би био здравији! Али, напослетку он ће оздравити. Иначе он је добар и паметан.

Мало утешена узе да чита писмо из Бреславе.

Рајмунд је за то време стајао на прозору _и опет размишљао

Она баш хоће у Бреславу. Хоће да остави тату.

Мама га викну. Он оде њој, и стаде је посматрати, не би ли из њених црта прочитао вести, које је добила.

Она је изгледала врло весела, али не рече ни речи. Он се није усудио да ју упита. Кад су били на улици и хтедоше проћи поред су- | седне виле, он се брзо склони с пута.

— Шта је тог упита га мама. Шта не идеш правим иутем г

— Нећу да ме види она девојчица — одговори тихо.

_ Његова мама погледа кућу и спази Едиту, која стајаше иза ограде поред великог џбуна ружа. — Шта ће опет то да значиг Ова мала је тако мила! Што нећеш да те она види 2

Познајеш ли југ

— Мало

дар ти се не допада 2 По

Какав си ти то глуп дечко. Тако слатко створење! Шта ти се на њој не допада 2

— Не знам, одговори намрштено. Та онније могао мами да каже, да му је ова мала била | непријатна, јер јој је завидео, што је имала ро- | дитеље, који су се волели.

мало од

ЖЕНСКИ СВЕТ.

255

У вече су били сви троје код куће. Изненадна олуја беше натерала господара куће да _ раније но обично дође, а пошто је кита непрестано падала, то је морао да остане код куће да вечера. Уметник није био расположен. Неочекивана непогода покварила му излет преко језера, а поред тога јеи покисао. Код куће је затекао писма, због којих ес једио. Па онда овај дечко је тако бедно баш данас изгледао. И такво вече сви троје.....

Већ неколико година избегавали су што је могуће више ужи породичан круг. Увек ван дома. Једно лево, друго десно. Или гости у кући. Само никад сами. да малог Рајмунда био је велики догађај, кад је видео око себе своје родитеље. Он је чезнуо, да су сви троје заједно, а и страховао је од тог вечера. У таким приликама седео је између мамс и тате, платнљиво их је посматрао, бојао се кад су ћутали, а дрхтао кад су нешто проговорили...

О то заједљиво ћутање, које ни једно од њих двога није хтело да прекине, то хладно пролажење једно ла другог казивало је, да ће доћи до евађе. Са дететом су говорили. Час га је тата по нешто упитао а час мама. Они су хтели да њихову неслогу прикрију пред дететом, али нису умели, а дете оштрим оком еве је видело. Оно је добро знало, да се они не трпе, да се одмах свађају, чим су сами, и да се само због њега понекад свађају.

Данас је изгледало нарочито врло рђаво. Седели су за столом. Дете је било између родитеља, није ништа говорило. Отац је јео, нио и читао новине. Мати је била бледа, избегавала је да се сусретне с погледом дететињим, Заборавила је чак п ону обичну пажњу, коју је сиротом Рајмунду увек указивала. Отац ганије ни погледао Дете није могло више да издржи. Уетаде и полагано изађе напоље. Мама погледа за њим, а отац не подиже ни очију са новина, које је читао.

Кад је Рајмунд изашао, млада жена диже се и приђе прозору. Муж је и даље читао новине.

О, какоје то био леп пар људи, који се некад волео, Она плава, мила и лепа, он, права мушка лепота, енергичног и интересантног лица а, лепог и развијеног стаса. Обојесу били од оних, који стално само узимају али нерадо дају. Једно на друго љубоморно. Њихова љубав била је само заблуда у своје време Они нису били једно за друго, јер се нису разумели...