Ženski svet

ЖЕНСКИ СВЕТ

117

Тако ће се дете паучити на повлу шпост а то је најглавније, јер без послутности не може ве пи замислити одгајање чврстога карактера у људи (Дистервег).

Друго родитељи треба да своју децу васпштају религловно 'т. ј. да већ у раном детпиству Ју ае у срце њихово: побожност и љуба 5 ближњему.

У којој су кући родитељи религиозни, где влада љубав међу њима, где хармонично и споразумно родитељи управљају умом п срцем дечијим, из такових кућа п деца изнесу те врлине п постану временом корисни чланови друштва, никада неће учинити зла ни Феби ни другоме.

Из раног детинства, већ при сигрању треба децу привикавати раду и. пр. треба их научити да своје одело кад скину сами склоне, да своје играчке у реду држе, да им се купују такове спграчке где ће сама нешто радити, девојчице да кувају луткама, глачају, шију ит. д.

Чим дете пође у школу треба свака мајка да настоји да јој дете своје задатке увек само научи и испише особито мушка деца, која се мисле одати на науку. Деца, која нису у стању, да сопственом снагом сврше своје школске послове, нису ни за науку. А родитељи, који допусте да им деца тек пролаве кров школе и који криве учитеље и професоре за неуспех дечији, јако греше и убијају у деци сваку самосталност, а упућују их на лаж и нерад. "Такова деца постају незналице и улизице. Препоручујемо особито нашим трговцима и запатлијама, да своју децу негосподе, него да им омиле рад, па да удвострученом снагом продуже занат и тргови ну, јер господство је подчињеност и лажљив сјај.

Женско дете ваља свака мајка да упућује да јој већ измалена помаже у домаћом послу, тако ће се привикнути раду и изучити сваки домаћи повао.

Многа имућна мајка која је вредна и радена, одрани ћерку да не зна ни на чем жито расте, небринући ве ни зашто друго до ли, да јој је ова увек по моди обучена, очешљана и да се вна у друштву наћи.

Такова мајка у својој претераној љу-

бави пе зпа кодлшо зла чини своме детету, јер девојка бпла опа са каквим мправом, удала се ма како добро, чим дође у своју кућу тако неука, место среће и задовољства, она је непрестано у пеком нервозном расположењу. Не зна да заповеда нити сме што да забрани и мора се вадовољити како јој млађи ураде.

Двојином више троши, а млађи је исмејавају, варају и харају и постају веће госпође од ње саме. А кад нема млађе опда је тек невоља, дође и до плача, у кући нијеништа у реду, мора по скупе новце да носи храну па гостионе која није ни близу снажна ни здрава као она кота се у кући вготовљава.

Муж је пазадовољан, она га шаље на ручак пли вечеру у гостионицу, која му тим још више омили,

А при пезп деце, тако неука толико ве намучи да није чудо што често чу јемо младу женицу да већ код првог детета каже: Сачувај ме Боже више деце.

На против опна жена, која зна домаће послове, ако п не мора сама радити, знаће бар ваповедити и лако ће се наћи у свакој неприлици, па уз малу припомоћ посвршаваће све послове, дочекаће мужа веселим лицем, омплиће му кућу и обоје ће бити сретни и задовољни.

Радом се снажи и развија тело, рад све надвлада, у раду се заборави на жалост и ПРУ

Стога би требала овим родитеља п сва друштва да упућују младеж на рад, јер само једини рад нас може сачувати, од пропасти, особито Добротворне Женске Задруге треба да упућују женску децу на рад као што чини „Привредник“ са мушком децом а то ће учинити отварањем раденичких школа, у којима би се наша деца могла пзучити сваком ручном раду, а нашим сељанкама би се опет омилило ткање, заметање и друге наше народне рукотворине. Омилила би им се народна, ношња, па не би гледали српске сватове где ву им коњи покривени и окићени са сомотом и свилом место српског ћилима пи пешкира.

Осим тога треба да узимају српску сироту у своје куће за раденице, где год

#

== А Јо = сео па аи и ај_кваа кали лан