Ženski svet

148.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Бр. 7.

могу. Тиме би се ове изучиле домаћем повлу и сачувале би се од неморала, јер радећи поред зидара, у пиварама п творницама постају мушкобање и кад се уда не зна ни једног домаћег посла а о незп деце нема ни појма те цела кућа онда пропада.

Можда би удружењем више Задруга могли отворити школе за изучавање кувања и других домаћих послова, па би тако Добротворне Задруге много више користиле народу него делењем милостиње, јер се тиме често подпомогне лељост и раскош у омладини.

Свака мајка, треба да омилп деци своју кућу особито мушкој; да им нађе пријатна занимања у њој н. пр. свирку, сликање, рад у врту, и приређивањем скромних забава, да пази да јој нису деца по цео дан па улици и да су бев њеног надзора. Коцкање, псовку, ружне пвразе, пушење а често код одраслијих пи пијанчење, да никако не дозвољавају.

Сета је као родна њива, све прими што види и чује па п само то чини а без да родитељи то знају. А кад одрасту до 14. п 15. године толико корена захвате ти пороци да их је тешко одвикнути као и врт што обрасте коровом ако се зарана не ишчупа.

Стога често видимо, да најбољи родитељи одране рђаву децу.

Даље дужни су родитељи своју децу да привикавају на штедњу и да их сачувају од зла које је захватило скоро цело друштво човечије а то је мода у оделу и други раскоши.

Децу своју нека науче ценити човека по понашању и делима његовим а не по оделу, да су у свему сами скромни т. ј. да толико троше колики им је приход неугледајући се на имућније, јер што је имућним људма потреба сиротпм је расппање.

Тако ће се п деца привикнути скромности јер је пример најбољи учитељ.

Да би децу своју женску и мупшу научили да љубе српско пме и језик г. ј. пародност своју, морамо пм омплити све што је српско.

Много греше српски имућни родитељи,

"Г> "| ПРИ

који са својом децом говоре туђим језиком; особито они, којима деца прво туђ јевик науче.

Такова деца већином не похађају ни прве разреде срп. основне школе, него их у кући уче а кад одрасту морају да похађају туђе школе и тако пм се омили све што је туђе: друштво и забаве и кад одрасту ступају п у брак са туђинкама и туђинцима и нема на њима ничега српског обим имена а често сем тога стиде.

Не би требала ни једна српска мајка да да своје женско дете у туђу школу, особито имућна, којој дете не мора учити хлеба ради. Ми имамо, хвала Богу, наше српске школе и више заводе где се може на свом јевику изобразити па и туђ језик научити.

Никако не треба да тежи ни једна српска мајка да јој ћерка савршено говори туђ језик а свој да не зна. Заиста је жалостно чути Орпкињу говорити: „Дала сам децама јаузн, или идеду се шетати и т.д.

У Српској школи упознају се деца са српском повесницом, знају за Цара Душана, Краљевића Марка, упознају се са српским песницима: Змајем, Бранком п другим.

Где се уз то још и у кући срп. народни обичаји одржавају и негују; где отац о бадњем вечеру уноси сламу појући Рождество, где мајка учи синчића, како да сече здравље у име Оца, Синаи Св. Духа; где се меси велики колач и чесница, ту је за децу толико радости да је довољна успомена само на тај једини празник, да их у старијим годинама сачува у православној вери и народности а где су још други лепи ерп. обичаји о врбици, Ускрсу и Жрсном-имену 2

Родитељи треба да су правични, да не праве разлике између деце н. пр. да мушко дете предпоставе женском или лепше и даровито ружнијем и слабо умно развијеном; јер тиме могу да посаде место љубави мржњу између деце своје.

При казни деце да пазе, да је казна блага и оправдана, да деци дође као природна посљедица њиховог рђавог дела.

Никако пе смеју једно дете ва малу