Ženski svet

искажу заслужено признање кад је Српска Женска Задруга дознала, да они нећ; то да учине само због тога, што не знају да просуде, да жена и муж нису једна особа, јер не знају да иросуде, да школа и иолитика немају и не смеју имати ништа заједничко; прионула је двоструким жаром, како би замисао гђе Ћирилове што лепше привела крају. То јој је и успело, да није могло бољебити.За недељу 17. августа у 10 сати пре подне био је позван сав живаљ старостапарски, (за који се мислило, да би могао схватити значај те прославе) у српску основну школу, биле су позвате све власти и удружења. И истина, искупио се леп број поштоватеља и пријатеља наше слављенице; једино од црквене општине не видесмо никога. Свечану седницу отворила је поштована председница Српске Женске Добротворне Задруге, гђа В. Св. Милића и уверена, да јесвима присутним познат значај данашњег састанка, замолила задружног перовођу и покретачицу ове прославе, гђу М. Ћирилову , да слављеницу у име Српске Женске Добротворне Задруге поздрави. Умне и дирљиве речи говорнице гануле су до суза готово сву присутну публику. Кратким цртама оцртала је говорница све потешкоће, које прате народног учитеља на његовом трновитом путу. Ако се баш ни за кога не може рећи, да је потпуно сретан, народни учитељ баш најмање може да ужива од онога, што свет назива срећом. Сваки слободан човек може да се затвори међу четир зида, да се сакрије од света и да исплаче свој јад и тугу, али учитељ то не може! Он мора, све своје јаде и бриге да остави пред школским вратима и да ведра чела уђе међу децу своју, како би са што више успеха могао да врши дужност своју. По том је г. учитељ Л. Теофановић прочитао свој подужи врло леп говор, у којем је истакнуо све врлине слављенице, као прве учитељице стапарске основне школе, као српске жене, српске матере и као прве оснивачице-Српске Женске Добротворне Задруге у • Стапару дивећи сењеној истрајности, којом је толико година савесно и часно вршида своје дужности. Босиљка Вујииа , умиљата ученица слављенице, поздравила је своју учитељицу лепим пригодним стиховима и предала јој у име Српске Женске Добротворне Задруге прекрасну киту цвећа.

После честитке наше миле Босиљке, предала је у име Српске Женске Добротворне Задруге гђа председница, В. Св. Милића , слављеници леп спомен дар златан ланац и сат на којем је усечено: 1882- 1912. По том су честитали сви присутни појединце слављеници. При завршетку тек проговорила је слављеница и гушећи се сузама захвалила свима врло топлим речима пуног осећања. Разилазећа се публика клицала је слављеници: Живела! Тиме бејаше завршен први део прославе. Слављеници у част приредила је Српска Женска Добротворна Задруга у вече истогдана забаву са врло лепим програмом, који је изведен врло прецизно и на опште допадање. Наша омиљена председница, која заштићује интересе Српске Женске Добротворне Задруге и збором и делима, отворила је забаву красним дирљивим говором. Мгла Јованка Балинтова декламовала је »0 мишу« од Чика Змај-Јове са много живахности. Дражесне гђце Вера и Даринка Недељковићеве одсвирале су прва Ставенхагенов „Каприс' 4 а друга Шитеов: „Што поток жубори и са прирођеном виртуозношћу. Трифковићева шаљива игра: „Пола вина, аола воде“ приказана је на потпуно задовољство присутних. Чим је завеса лепо декорисане и елегантно намештене позорнице подигнута, поздравило је миловидну и дражесну удовицу Петровићку ('фца Катица Поштићева ) дуготрајно тапшање. Она се показала тог одушевљења достојном јер је своју улогу одглумила са особитом вервом и грацијом. И њена собарица (гђица Октавија Јуховићева) није изостала ни мало за својом госпођом. Гг. Душан и Вељко Момировић били су два сјајна партнера госпођицама. Нарочито г. Вељко као слуга изазвао је својом оригиналношћу много смеха; публика му се захвалила бурним аплаузом изазвав га неколико пута пред завесу. Г. Ј. Влашкалић декламовао је Прерадовићевог „Путника“ врло лепо. Јакшићеву „Поноћ“ декламовао је са много разумевања и врло осећајно г. С. П. Последња тачка програма „Бошња иоезије и Срикиња“ од дра Д. Диме изненадила је и

198

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 9