Ženski svet

Бр. 9.

ваде из корита. Наравно, да треба пазити у какву се воду деца спуштају, јер има случајева, да се деца опаре; спусте се у врло топлу воду и онда се деца уплаше и плачу кад год виде да им се спрема купање. Многе матере мисле, да је вода добра за купање одој чади, кад мати може руку да држи у њој. Матерама које раде, кувају, перу, отупе руке и могу много већу топлоту одржати, него што може детиња нежна кожа. Таке матере морају другу пробу

узети, да мере топлоту воде, у коју ће“

купати дете. Најзгоднија је мера, да се гб лакат спусти у воду, јер је он најнежнији, па ако мати осети на лакту, да може издржати топлоту, онда се може и дете спуштати без бојазни, да ће се опарити. То је нужно и зато, да дете не добије страх од купања него да тражи да се купа.

Мала се деца купају прве године сваки дан, друге године, сваки други дан и тако сваке године с једним даном мање, док се шесте и седме године тек по једанпут седмично купају; али се ме ђутим сваки дан умивају и сваке недеље мију (перу главе). На то умивање и прање главе, морамо такође децу још од малена навикнути, да се сами умивају и чешће перу руке. Не треба деци никад допустити, да узимају хлеб и јело у прљаве руке. Они свашта хватају, свуда брљају својим ручицама и онда најлакше навуку болест. Чим се дете оразуми, т. ј. чим је навршило три ил четир године, ваља га упућивати да се сваки дан сам умива. Дете ваља учити како ће се умивати. Не да се полива у шаку или како неки прости људи чине, да узме у уста воде, па да из уста си-. па у шаке и онда лице пере, него нека свака кућа спреми за децу лавор (леген), а сиромашнији обичну већу чинију (зделу) за умивање, па у то да се успе доста воде, а вода да је увек оне температуре, какав је ваздух у соби, где се живи.

ЖЕНСКИ СВЕТ

Стр. 197.

Не ваља навикавати децу, да се умивају и перу топлом водом, јер се тако разнеже и најлакше назебу. Боље је и хладнијом него топлом водом, јер онда очврсне и врат и лице према зими и хладноћи. А кад се дете умива, треба увек да је до појаса голо и да сваки дан пере лице. врат, уши, прса, руке до рамена и да се сваки дан испира испод пазува. На тај начин се најбоље одржи свежина тела, најбоље се очврсне према промени времена. Убрус за дете, па и за одраслог, нека је од кудељна платна и нека се њима добро избрише и истре (изриба). То одржи кожу чисту, свежу и младу.

Кад се деца навикну на такав начин умивања, неће им бити потребни ни шалови око врата, ни дуксери испод кошуље ни кад је најјача зима и најбоље ће се сачувати од кијавице и вратобоље (крајника).

Матере,. које на ово не пазе и које не навикавају децу на овако невину, а тако корисну навику, имаће много чешћих и много већих тегоба за здравље своје деце-и многе ће ноћи пребдити због болести своје деце.

И школа треба да иде за тим, да ову лепу навику одомаћи код својих ученика. Многи родитељи и што би хтели, не доспевају на то, да своју децу перу и навикавају на чистоћу. С тога је школа позвана, да надопуни то, што кућа или неће, или не зна, или не може. Свако забавиште, па и свака ссновна школа по горњим напреднијим и просвећенијим крајевима Европе имају по више лавора (легена) у својим шкслама, па како опазе, да је које дете дошло у школу неумивено или неочешљано и прљаво, мора то у школи да обави. Не пушта се друкчије међу осталу децу. То би се лако дало завести и по нашим школама и ми би са малим трошком имали светлији, здравији и уреднији нараштај.

1 _.