Židov

ŽIDOV

CIJONISTE!

Cijonizam, kao misao i kao cilj, moguć je samo onda, ako je nošen srcima onih, koji mu se zavetovaše vernošću. Kad ga oni obistinjuju svojim životom, ili bar nastoje na tome, iz cijonizma kao ideje tek postaje preporodjajna i obnovila sila. Naša je sreća, što nam disciplina nije uslovljena fizičkom prisilom; u toliko više bio bi neminovni sloirt naše težnje za obistinjenjem ponosna židovskoga čoveka u nama i svetle židovske domaje za nas, kad bi se rasklimala naša moralna disciplina usled malaksalosti spoznanja što dugujemo narodu i sebi po istorijskoj i etičkoj nuždi. Povezan, kao jednovita boračka celina, ovom unutrašnjom stegom cijonizam je, goloruk, jedino svojom snagom obnove srdaca uspeo da stvori čudesa. Ne odbacujmo dakle oružje, bez kojega bismo bili nemoćni! Cijoniste, to su oduvek borci, koje je zajednički cilj i zajednički put vezao toplom ljubavi, u srodstvo krvi. Mogahu se razilaziti mišljenja u revnosnome takmičenju, ko će da nadje bolje ili brže puteve do ostvarenja, ali ništa nije moglo da razdvaja sveto pobratimstvo cijonista celoga sveta. Tako neka bude uvek; tako da bude i u nas, braćo i sestre!

Tisuće neuposlenih čeka u Erec Jisraelu na posao; zapelo je useljivanje, zastala gradjevinska delatnost; ne čujemo o kupovini novog zemljišta; sredstva tek što dostaju da se održi, što se dosad stvorilo. Ne tešimo i ne uljuljavajmo se u spokojstvo mišlju, da su krize u radu neizbežne. Opasno je, ako dodje u krizu strpljivost radne Palestine, koja ne može da čeka. I ne srne! Jer vreme ne radi za nas. Ono je pomoćnik sila, koje su protiv nas na delu. I kratki zastoj uvećava poteškoće i traži tad umnogostručenje napora, da se uklone. Erec Jisrael ne može dalje, neće li galut u najkraće vreme da udvostruči ispunjavanje svojih obaveza. Ovo je, u ovaj čas, situacija. Cijoniste, mi moramo da ostanemo nosioci elana u akciji za obnovu zemlje! Što je drugima gest darivanja, za nas, za koje, duševno, nema odstojanja izmedju nas i zemlje, kategorička je dužnost. Mi ne možemo da odnemarimo svoju domaju! Treba, dakle, da udvostručimo priloge za Keren Kajemet Lejisrael, koji ulazi u jubilarnu godinu. Niko nama ne daje ni parče zemlje bez naplate. Mandatarna vlast, preoprezna, ne pokazuje volje, da to učini. Je li ikad koji narod kolonizovao uz takove uslove? Sloboda se naroda iskupljuje naporima u novcu i životima; u nas i oslobodjenje zemlje: geulat haarec. Produktivna imigracija; snabdevanje naših naselja alatom, stokom, vodom, zdanjima i cestama; higijena; škole; najzad zanati i industrija: ćelo ekonomsko i kulturno pridizanje zemlje i ljudi zavisi o tome, koliko za sve to traju sredstva obnovnog fonda: Keren Hajesoda. Dozovimo sebi u sećanje zaboravljenu dužnost maasera! Nije punovažni cijonista ko bez izvesnog bola u duši samo čeka da Weizmann u Americi dobije sredstva i od onih, kojima je Krim preči od Erec Jisraela. Kad je reč o zemlji, mi se spominjemo jugoslovenskog naselja, našeg mošava, gde su naši sinovi uoči Roš Hašane počeli da teže svoje oranice. Oni su jedino nama na brizi, jer smo sami tako hteli. Da im se osigura napredak, njima treba još 200.000 dinara. Završimo u ovoj godini ovu akciju, neka bi što pre bili mirni za svoju budućnost oni, neka bismo se mi mogli posvetiti pripremanju novih halucim. Mi ćemo smeti da budemo ponosni, da smo ostvarili svoje ciljeve bez ičije pomoći, ako naš ponos bude imao opravdanje u časnome i celome delu, delu cijonističkom.

Kongresna godina, u koju smo ušli, doziva nam u dužnost udvostručenje šekelske akcije. S organizatorne i političke tačke gledišta šekel

ima centralno značenje. Vreme je, da svaki pojedini cijonista i u nas ovo shvati u punoj ineri. Šekel je vidljivi znak cijonističkog ispovedanja, inerilo snage organizacije, zaledje vodjstvu u odnosu prema spoljašnjift silama. Što veći broj šekalim, to jača naša samosvest, to vedriji, optimizam, toliko potreban i cijonističkome vodstvu i cijonističkoj vojsci. Nama, cijonistama u Jugoslaviji, udvostručenje broja šekalim omogučiće punovažno učešće u radu kongresa, na koje dosad, zbog premalog broja delegata, nismo imali pravo. Pored redovnog šekela, a u cilju financijskog jačanja Egzekutive, svaki imućniji cijonista moraće da dade zlatni šekel. Mera sredstava, koja dajemo vodjstvu za vršenje njegovih zadataka, izražaj je našeg poverenja u njega.

Vreme je, napokon, da se jednako shvati, kako nedovoljno davanje zemaljskog doprinosa našem Savezu koči u najvećoj meri cijonistički rad u našoj državi. S pravom se traži jača delatnost i proširenje delatnosti na oblasti rada, koje su zanemarene. Ali svaki cijonista zato baš treba da zna, da je uz šekel dužan dati i zemaljski doprinos. Nedavanje toga doprinosa najosetniji je znak da cijonizam u nas ni u širinu ni u dubinu nije dovoljno uznapredovao. Ne srne biti nikoga, ko ne bi dao taj obavezni doprinos uz šekel!

Pouzdan i čvrst, u sebi i u odnosu prema spoljnim silama, cijonizam može da bude, kad zavlada duhovima svojih pristalica. Ne zaboravimo, cijoniste, nikad, da je cijonizam trgnuo židovski narod sa ruba bezdna duševnog rasula, probudivši mu samosvest i osećanje časti! Ali ta samosvest mora da nadje sadržinu i opravdanje u duševnim fondovima, specifički narodnim i opće čovečanskim. Kaošto je cijonizam mladost staroga naroda, tako traži večnu težnju za pomladjivanjem, obnovom narodnih duševnih i čuvstvenih vrednota u svakome pojedincu. U htenju ovog preporadjanja razlike izmedju starih i mladih nema, tek u meri ostvarenja omladina će odmaknuti ispred starijih. U saradnji svih cijonista treba da se ide za ostvarenjem obnove duhova i srdaca. Stvarajmo, pored organizacijonih aparata, duševna ognjišta svugde! vHebraizujmo i hebraizujmo se! Tražimo židovsku knjigu i izmenu misli! Kaošto je židovski narod vekovima, i u najmanjoj općini, učenju dao primat u svome životu, tako i sad, kad je narodni život našao izlazak, iz mistike verovanja u stvarnost jasnoga cilja, mi moramo da se obezbedimo izgradnjom nesamo zemlje, nego i duševne domaje. U tome treba da vodi, kao uvek što je u cijonizmu bilo, jedna beskompromisna omladina. Njezine noge ne smeju da otežaju, njezine oči, čiste i uzdignute, treba da se upiru napred: ka cilju. Smiono i gordo neka zahvaćaju, preko svih uzanih okvira, daleki horizont celine svoga naroda. Daleka od sitnih regionalizama, ne srne omladina trpeti, da se zrake prostranoga i oslobodilačkog ideala lome u mutnim vodama oportunizama. Njezina politika, to srne da bude samo politika dalekih vidika i izgradnje plemstva svoje duše. I pozdravljajući prve pokušaje u nas, da se cijonističke žene aktivišu kao deo opće cijonističke ženske organizacije, mi i u tome gledamo veliku nadu obnove srdaca i u našem židovstvu. Tako evo organizam naroda stvara iz sebe nove čelije obnavljanja! • • Nema razloga da gubimo veru u ideale i njihovo ostvarenje. Cijonizam, to je optimizam, to je vera u sopstvenu snagu, to je volja za borbu. Ne mogu promukli glasovi zloslutnih proroka biti pesma naša u boju: Naša je pesma »hatikva« pesma nade i nesalomive vere!

Dr. David Alkalay, predsednik Saveza Cijonista u Kraljevini SliS.

Dr. Aleksandar Licht, predsednik Radnoga Odbora Saveza Cijonista

Dr. Marko Horn, Vukoslav Njemirovski, Egon Pollak, Inž. Oto Rechnitzer,

Drago Steiner, tajnik Radnoga Odbora Saveza Cijonista

Dijana Romano, Moše Schweiger, Dr. Oskar Spiegler, Dr. Beno Stein,

Jula VVeiner.

poštarina plaćena u gotovom pretplata na „Židov stoji godišnje d ioo.-, polugodišnje D 50.-, ČETVRTGODIŠNJE D 25.—. OGLASI SE RAČUNAJU PO STALNOM CIENIKU. PLATIVO I UTUŽIVO U ZAGREBU. - BROJ ČEK. RAČUNA UPRAVE .ŽIDOV JE 33.831.

GODINA X.

ZAGREB, dne 12. novembra 1926- 6 kisleva 5687.

Pojedini broj stoji 2 dinara ,ŽIDOV“ IZLAZI SVAKOGA PETKA. UREDNIŠTVO 1 UPRAVA .ŽIDOVA” NALAZE SE ZAGREB, ILICA 38./I. ZAKLJUČAK REDAKCIJE ZA ČLANKE DO SRIJEDE U 12 SATI, ZA VIJESTI DO SRIJEDE 18 SATI. RUKOPISI SE NE VRAĆAJU. TEL. INT. 21-11

BROJ 46.