Život Dra Jovana Subotića 2

Ја сам дакле сасвпм успео. Но мало пре овога јаве ми, да је депутација у особама Јоце Шупљпкца, рођака војводе Шупљикца, Норђа Стратимировића и Еосте Богдавовпћа к бепкој влади послана с тпм, да се ја вратпм кући, а они моју задаћу изводе. Кажем то миниотру Штадијону, да морам одлазити. Он је знао за ту депутацпју. „Добро. А вп кажите патријарху ово, што сам вам сад нрпопћиоЈ Ја га још једаред запптам, могу ли ја ово што ми је приопћио патријарху у име његово приопћити, и је ли ово већ ствар решена. Он ме овласти, да у име његово све то патријарху приопћим, и да је ствар већ у министарском већу овако решена. И тако ја сутра дан одем из Кромјерижа. > Кромјериж је варошица у бог[атој] Ханп моравској. Варош као кутијица; са свих страна око велике пијаце'-, аркаде. У вароши има двор кнеза бискупа Миотуцког уз двор се простире повелики парк. Ту у вароши има и мајур бискупов. Тако лепе стоке нисам до оно доба нигде видео. Краве велике, добро ухрањене; теоци од године дана тежи и већи од наших маторих крава. А што сам видео ту великог бика, то нисам нп мислио, да може таквога битп; ваљда је преко два хвата дугачак, а према тому и тежак. Мислим да је пмао 30' центи. А што јенародлеп у Рфомјерижу и околини, тога више нема. Чпсто обучен, добро нахрањен, благе ћуди ; милииа га гледати. И женски пол врло је угледан. То су оне славне Ханакиње и Ханаци. У Бечу се нисам задржавао, него сам похитао преко Хрватске Савом у Митровицу, куда сам лицем

Књиге Матице Српске. 5. 9

129

Покрет