Život Dra Jovana Subotića 2

на нашег св. Ннколу приспео. Време је све досада бнло доста угодно; зжме никакве. Али на св. Нпколу осване снег п зима, да се све двокотало. И то је иосле трајало све једнако. тако да су се све воде посмрзавале. Дођем у Земун, где је патријарх после ретираде 73 ) генерала Теодоровића у Банату и узмака гроФа Нижана из Бачке натраг дошао. Известпм га о свему. иредам му мемоаре, које сам грофу Штадијону дао. и изруиим му, шта ми је гроФ Штадпјон казао. Међутим је војвода Шупљикад пз Пталије дошао био.п ја прпметим неку запетост између њега п патрпјарха. Наравно је, да је генерал све за себе рекламовао, што спада на војевање; а патријарх је држао. да је то улетање у његову област; и држећи да је он господар у свему и сваиему, п да стратегпју боље разуме него и генерал Шупљпкад, та му прпсутност генерала нпје баш најугодније падала. Но нагла смрт Шупљикчева ослободе га ове нево.ље. Генерал је бпо у Панчеву и дочекао је један транспорт србпјапских доброво.љаца на брегу Дунава. У повратку тако му позли, да су га морали с коња скпнути п у једну од крајњпх кућа у Панчеву уиети. Накратко испусти ту генерал, којп је у Нталпјп под маршалом РадецкпЈм] славно војевао, и много пута смртп у очи погледао, јуначку душу, п српскп војвода умре с њпм на дуго, можда на свагда. Тело му буде одиесено у манастпр Крушедол п ту 20. децем. 1848. предано зем.љп, у којој почива деспотпца мајка Анђелина п Ђорђе Бранковић Јегарски. Ја сам му држао говор, који је после штампан у Срп. Летоппсу од 1850. 74 ) Народа је било са свију страна много. Жалост је била дубока п општа.

73 ) Франц. узмак, бекетво. 74 ) књ 81. етр 74.

130

Покрет