Život Dra Jovana Subotića 2

У цркви у Крушедолу леже дакле репрезентанти од три одсека српске повеснице: пз времена српске незавпсности, из времена кад су Срби у овим крајевима нову домовпну потражили, ииз времена кад су ову домовину, Војводину Србију, добили. Ја сам затим отишао у Добринде к мојим родитељпма. да се од путова и путних штрапаца одморим. Те године поболе ми се стара мајка, и умре баш неколпко дана пре него што је Србобран пао. Јасам подуже у болести њеној код ње био. Но морао сам отићи у Земун, а она одмах затим премине. Наравно вратим се одмах натраг, да јој пооледњу љубав пскажем, и отпратим је до гроба, где ће вечити санак боравитп. То је била мати, којој ваља пара тражити. У селу је жпвела 40 година, и за то време уважавалп су је сви, стари и млади, јер није било човека и куће, којој није што добро учинила. Отац је с њом 42 године био заједно ; њена смрт потресла га је јако, тако да смо се бојали, да и њега не изгубимо, те смо зато дуже времена код њега и око њега били, и мој старији брат Васплије и ја. Брат ми је у овом случају био срећнији него ја, ако се тим речма то изразити даје. Он је био свештеник; он је мајци својој утеху душевну у последњим часовима живота с детињском љубави давао; он јује на часу смрти причестио; његов петрахпљ при последњој молитви покривао јој је седу главу, и под сеном овога у згарајућој ватри смртне борбе осећала је прохлађење душевно, те је на његовој руци преминула. Криза оца нам прође срећно, али од оног часа, кад је она очи на свагда затворпла, измени ми се очинска кућа. Нпје то она кућа, која је била, докје она у њој дисала. Све добије други вид и изглед; нестане оне сјајности, којом ју је обасипала њена неизмерна љубав к нама, све потамни, онеми, све нам се страиим укаже.

131

Покрет