Život Dra Jovana Subotića 2

Од Србаља бејаху остали неки, не зна се из ког узрока; ови похптају у Варадин тражећи тамо заклона и спаса. Но на жалост не нађоше што тражише. Потукоше их крвнпди на новосадским улидама. Ту је страдао и доктор мед. Камбер, човек кога су сви радп своје вештпне п благости љубилп п поштовали. Но то га не спасе. Грозно га измрцварише. Највпше Новосаћана уклонило се у први мах без ичега, као што горе рекосмо, надајући се, да ће војничка влада мађарска одмах усиоставити ред и запт у Н. Саду, па ће се најдаље други дан својим кућама вратпти, јер нису они нападали на Варадин, него царскп генерал и царска војска. Али им се та нада не испуни. У Новом Саду стане кућа више горети, него док су на њега из Варадина пуцади, и место војнпчке владе, осплп се у вароши страст освете, пљачке п разузданости. Те ти они мораше бегати са барутане, где су ноћ провели, и упутити се даље у шајкашки баталијон, од куда после у Срем пређу, те у Карловцих, Земуну п Београду станка потраже. Идући у Бечкерек к патријарху прођем кроз наш перлески стан. Овај је био између Перлеза и Бечкерека на по пута на друму намештен. Нисам био никада у нашој војски, и тако ми се раздрага срце кад дођем до првих стража, па онда до командантове кућице и т. д. Видим онамо једну батерију, онамо другу, тамо трећу и четврту, а за логором утврђене поште до близу села . . . 7б ) Ту сам се познао са месностима 76 ) тога логора, што ми је касније врло угодно пало, кад сам моју приповест „Женски јунак“ писао. Тамо је све верно описано, почињући од места, па кроз све одношаје војске до лпчности заповедника. Све су те

75 ) место имена еела стоје у рки. тачке. 715 ) у ркп. ова реч није јасно написана.

133

'Покрет