Život Dra Jovana Subotića 2

особе биле мени динно познате, п потом сам био у стању све верно надртатп, чак до начпна говора. Пад тога логора, велику је сметљу у нас направпо, јер више нпкада не могосмо ову стражу нашу тако добро утврдпти, као што је пре тога бпла. После Ускрса г. 1849. бпди смо доста утешњенп; још нас је само Кнића[ни]нов Мошорпн чувао, да мађарска војска не продере преко Дунава, а ген[ерал] Мамула заклањао нас је од Варадина. Но оад се покажу другп Фактори на ратном позоришту. Долазак Руса до Ваца и њпхов пораз маl,арског језгра код Вилагошвара, где се Гергеп, главнокомандујући мађарске војске, са језгром њпхове војске руском маршалу нреда, те пораз генерала Беме по Русима у Ердељу код Сибиња, најпосле пад Арада п Темишвара, даде стварима сасвпм другп пзглед. Мађарски је устанак бпо окончан, и мп смо билп спгурнп од даљих нападаја њпховпх нижих заповеднпка. То донесе п у нашој управп промену. Сад већ нпје впше снага лежала у рукама патрпјарховпм. него генерала МајерхоФера. Испочетка почео је овај све мало по мало своју снагу зближаватп, каснпје заплаши патрпјарха, да га као узурпатора и ребела 77 ) не прогласе п најпосле изјави патријарху п његовој влади, да њпхово деловање ирестаје, него да гледе да се што брже из Земуна очпсте. Разпђемо се. Ја п мој прпјате.љ Стојаковпћ пођемо својој кућп. Пајпре дођемо пз Земуна у Добриице мом оцу, и ту се с њим опростим, затим одемо у Паланку к његовом оцу и матерп, те се он с њпма растане. А у то

77 ) отимач власти и одметник.

134

Покрет