Život Dra Jovana Subotića 2

се отвори бродидба Дунавом, и ми дођемо заједно кући у Пешту. Он отпде пз Пеште у Беч, а ја останем у Пешти до пролећа 1850., пак онда одем и ја у Беп. У Бечу се састанемо опет. Један дан дође нам барон Флук, који нас је обадвојицу од пређе познао, и приопшти нам, да један од нас ваља да остане, јер ће нас требати као Yertranensmanner-e TS ) за нашу страну. Стојаковић је предлагао да останем ја, а ја сам доказивао, да треба да остане он: те тако остане он, те осветла образ и себи и нама. Јер у самом одбору, где су били мађарскп, хрватскп поузданици и он, тако се одлпкује знаљем од свију чланова, да је био десна рука минјистра] Шмерлпнга. Од овуд се после датира све оно поверење, које је код тог државнпка нем[ачког] уживао, те су га употребили најпре у Темпшвару код оберландесгерихта, 79 ) а касније код мађарске канцеларије као реФерендара. 80 ) Ја сам међутим радпо најпре кроз две године код министра гроФа Туна за наше школе. Ту сам написао читанке за четири гимназијалне класе и „Цветник Словесности“ за VII. и VIII. гимназијалнп разред. Ту сам уредпо године 1851. и 1852. четир књиге Срп. Летописа. 81 ) Имао сам изглед, да ће ме гроФ Тун узети за секретара код свог министарства; али мп се ово дуго развлачило, и неки унутарњи нагон гонио ме је да иштем адвокатуру у Н. Саду и да идем у народ. Нудилп су ми, да ме начине котарским суцем у Руми, али ми то није годило.

78 ) нем. поверенике, мало нижекаже Суб. „поузданике“. 79 ) нем. врховни земаљски суд. 80 ) лат. извештач; то је наслов правника после првога државног испита. 81 ) књ. 83—86.

135

Покрет