Život Dra Jovana Subotića 2

страну и усни Момие-голобрадо ; које јој се заклиње, да ће само њу узети и никоју другу. НаРужичало изашло са осталим светом и Цвет-девојче на гроб оца и матере. Поред ње је на једном гробу Момче-голобрадо п уздише. Око иодне се утиша на гробљу кукање и запевка, те сви седоше да ручају. Цвет-девојче и Момче-голобрадо еедоше за један сто, али не једу, него гледе једно у друго. После се тудају и момче је позове да му да руку. Она му каже, да то не може бити, јер се заклела Оабља-момчету; алн јој Момче-голобрадо разбије бојазан. На Духове беше свадба. Кад их у вече сведоше у вајат и они хтедоше да се иољубе, духне ветар, отвори прозор, угаеи жижак а насред собе се јави Сабља-момче у мртвачком огртачу и позове девојче да, по пође с њим. Духну опет ветар; и кад Момче-голобрадо дође к себи, младе не беше ту. Садржај песме црпен је дакле сав из народног пстинског живота и народних обичаја у подобним прилпкама. „Сабља-момче“ постане пријатељем ондаптње омладине. За Летопис наппсао сам још и две приповести: ..Краљевски састанак у Бгтегрсфу и и „ /{рстоносци“ . 1 ’) У овом одсеку наше књижевности имали смо велику оскудицу у приповестима. Скоро нигде да се појави каква књига тога садржаја. Од времена заслужног Милована Видаковића само се још појавио Евст. Михајловић са својим „Добривој и Александра“ и „Драгомир, жупан требињски“. 12 ) Али су ово бпле веће, самосталне књиге. Ж оиет је народ иаш тога желео. Летопис је каткад по гдекоју приповест донео, али су ове у прва времена биле јако сухопарне. Зато сам ја почео приопћавати у С. Летогшсу преводе краћих приповести из других језика. Но ово су ипак били производи туђега духа. Бавећп се краљем Дечанским наиђем на састанак крал.ева у Вишеграду, који се дао за нас интере-

ll ) Прва jc штамиана 1844. г. у 66. и 67. кљ., друга 1845 у 68.—71. књ., иослс обе у IX. кљ. „Д г ћла“. 1S ) „Цветн невинности, или Добривои u Александра 11 (Будим 1827.); „Освета п судбина или Драгомирт. жупанн Требинвсии (две. ~части“, у Будиму 1833.).

Пешта