Život Dra Jovana Subotića 2

4. Наука о српском стихотворенију (у Будиму 1845.) У овом сам делу пзложпо литературу ове науке у напхој књижевностп и моје назоре у овом питању, те сам признао за начело, да за основ метрпке ваља узети народне стихове, пошто су свуда код народа далп стпховп метрику, а не метрпка стихове. Даље сам узео, да су у том новијп народп много наближе; а затпм, да је рацпоналнп основ дужпне п краткостп слога, пзговор ; што је у изговору једнако, то спада у један ред, што је по њему различно, то треба у разлпчне редове поделитп. Мелодија не пресуђује каквоћу сдогова. К том сам усвојио ова правила. Опште радионалне основе ва.ља узимати пз магазина свеопштег художества, 14 ) како се пмају употребпти, треба питати народ; за стране видове ваља њихове законе задржатп; где то не може бити, по природп нашег стпхотворенија владати се. Дело има две части: I. ради о прозодији, 11. о метрикп. У ч. I. учи се о каквоћи слогова; уП. о стопама, стиховима, размерима, стро Фама п сликовима. У додатку I. говори се о стопама различног рода у једном стиху, о разлпчнпм размерима у једном стихотвореннју, о рефрену, о стихотворним сиграчкама са стихом : триолету и газелу ; ,5 ) о сиграчкама са сдиком; у додатку П. о стпхотворнпм Фигурама. У овом деду наведен је сав материјал, у сваком погледу, из иаше стихотворпе књижевности. 5. ~К]оаљ Дечански'''- епос у 8 песама (1846.) Године 1843. иаписао сам песму „Врдничка Кула“. У сремској Фруиткој Гори код манастира Раванице стоје развалине старогграда, које сад иос.е име врдничкаКула. Раванпца је најмилији манастир иашему иароду: ту лежп сачувано тело кнеза Пазара, муче-

14 ) слов.-рус. вештина. 1Г) ) у књизи Суб. је ова реч жен. рода (газела).

Пешта