Život Dra Jovana Subotića 2

Да су га судпје за вредна награде нашжн, то мк се нинило сасвим наравно; кад сам носао овај довршио, било ми је као п у сваком другом таковом случају. Док сам стварао и радио, уживао сам у послу,. и овај ми се бдистао у особитој светлостн п мплини. А кад сам га свршио, већ ми је спао у ред постојећих стварп, и већ ми се са своје висине спустило. У колико сам npige био радњом и стварањем нпсто очаран, тако сам сад наспрам готових дела чистоохладнио, и чинило ми се, да се из пређашње виспне много на ниже .сиустило. Не сумњам да је тако и код других песнпка, п у опште код уметника сваке врсти; а држим да је тому узрок, што дело, док се ствара, обасппа ужежена Фантазија светлошћу, коју из вишег света позајмљује, а кад дело буде готово, онда падне под осветљење овога света поднебнога и сунца дотичног дана. Сад држим, да ми ваља што н о садржају и Форми овога списа коју проговорити. Из позива Матице Српске видело се, да се тражи само епос, т. ј. епоска песма о предмету пз повеснице српске, а не каква велика епопеја; у осталом, то је показивала и сама одређена награда од 40 #• Наумпвшп на тај позпв Матице написати што, станем се по нашој повеснпцп обзпрати за сходним предметом. Од свију особа нешто ме је особпто привлачила к личности СтеФана Уроша Ш., касније краља Дечанског. . . . 27 )

27 ) Овде је Суб. додао доста опшпрну историју СтеФана Уроша 111. (1321. —1331.), која данас већ нема вредности те је стога изоотављена. Задржан је само комад који говори о борби му с бугарским царем Михајлом код Велбужда (28. јула 1330.), да севидикакоје Суб. схватао тај догађај, који је опевао у епосу „Краљ Дечански 11 .

20

Пешта