Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ЕВО Це

ноћас скупимо до 25 друга, па ако на нас пођу Турци из Руднкка да заседнемо да и њи побијемо и да отворимо раг са Турцима. — На то брзо Кнез Тополски Матија Јовичић запуши једном, па и другом руком обе рупе, и стане га молити: „не по Богу Борђе, не замећи сада кавге, ти знаш да су сада жита пожњевена и сено покошено, и да се у пољу налази, па ће Турци ударити и свуд нам крстине и сена попалити, па што ћемо онда без ранег но остави за летос па рат у зиму са Турцима заподени, којима неће бити лако с нама ратовати. А кад зима дође, докле се летос можемо и спремити, и народ за рат приуготовити, па да ударимо на 600 ханова Турски по селима, у којима у сваком има најмање по два Турчина, па да их попалимо и Турке побијемо, па од тих можемо одма најмање 1200 момака оденути и са оружјем и коњима снабдети, а и Турске вароши попалити, па онда како нам Бог да. Овај разлог једва утиша, и умири Кара- Ђорђа, те од своје намере одступи и за зиму рат са Турцима одложи“).

После овога Кара-Ђорђе одма тајно стане се за рат спремати, ступи у договор са трговцима Драгутином Н. и Милошем Кабадарцем, који су из Београда од Дахија у Земун пребегли, и с њима уговори, те су му кришом, да нико знао није осим Кнеза Матије Јовичића и Гаје Пантелића, пренссили ; барут, артију, олово, кремење и пушке, које им је он из своје собствености исплаћиво. А после Св. Илије, Јула месеца, Кара- Ђорђе пошље свога повереника Гају Пантелића, који је био отресит и паметан човек, те позове на свети устанак противу Турака Васу Вара тића из Белог Потока, који оде и каже: „Браше Васо, посло ме Ђорђе да те позовем на устанак противу Турака, за наше младости, и за нашег јунаштва, да скинемо турски зулум, да нашим женама не вире ноге шспод шурски ћЋуркова, и да се наше кобиле не ждребе у оборима турским, и наше крмаче да се у њима не прасе, пи наше краве не шеле. Но брате, потражи колико више

%) Овај смјер Кара-Ђорђев за рат с Турцима тревио је се на Св. Аранђела летњег 13. Јуда 1808 год.