Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ја

БР

» а | » Х Ај

са аи

а ј Е

вану они пробаве до после подне, гди и Сали-Ага са својом тевабијом стигне са Краљицама Србкињама, које је уза се водио: коме изиђу Калуђери и народ, те га поздраве за мирно путовање. И Сали-Ага са свим Краљицама под ладник смести се и одпочне му коло играти, и певати му. Те краљице завео је Сали-Ага Бик по свима околним селима Рудника, у сваком селу имао је једну девојку, која је се звала Краљ, друга Краљица, а трећо Барјактар; п он је такове уза се водио, из села у село, и са другима је замењиво. Те краљице морале су га дворити и служити, и по вољи му чинити све што је он блудничина хтео. — Барјактар, девојка, стајала је пред њим са барјаком у руци; краљ је држао ибрик са ракијом или кавом, наливао у филџан (шољу) те додавао краљици, а ова Сали-Агу запајала. Затим Краљ ољуштио би крушку или јабуку, па разсекавши је на кришке, додавао је Краљици, те је она ипак својом руком Сали-Аги у уста мећала и залагала га. После тогаКраљ и краљица покрај њега, или у крило су му селе и седиле, и њему угађале грлиле га, и он чинио с њима јавно што је хтео, — на поругу и срамоту сакупљеног народа.

Тако радио је Сали-Ага у Манастиру Вољавчи и коло пред њим играло је, и певало, уз свирање гајди. Док ето ти погуреног Старца Милутина из Овсишта; тад гајдаш Мита Ракић да би заметнуо смеј, рече: „Ето пуштајте старца у коло; оће старац да игра!“ Сви се на то стану из гласа смејати, а старац се расрди, па зграби Митине гајде и баци ји на земљу говорећи: „Лије ово место за смеј, но да се људи Богу молер“ На то га счепа гајдаши један Сали-Агин ммак, па га повале и стану немилостиво бити. Тад Кара-Ђорђу који је са Манастирског тавана кроз неке две рупе — мазгале — гледао ту грозоту Турску шта раде са јадним старцем, и Србским женскињама и народом; узаврела крв у грудима његовим прекипи, па потегне пушку и рече свом другу гледаоцу тог грозног позорија, Гаји Пантелићу; удри Гајо БећиргПашу, ајаћу Сали-Агу-Бика, а друге Турке лако ћемо побити, да да