Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

"УДАРУ ИРА ем уг 3

ни _

ПРИЗИВ

У: ј божество духозна свијета! О истино, красном“ свему душо!

у За предвјечност кад је твоје сматрат“, њ И пред време простират, се светом, ју Бездан сљубјем Свемогућца т задни, И размахом Безлјесушчја вишња, Мрак судбине обасјај ми људске, Те нарочно Кара-Ђорђа Срба, Вјероватјем Аполона, Вожда Неба кћери, дјевственица муза; Да познаду владци п владимци, Васелене сви у накрст крап, Нек' уважа земља и пучина Од' век' до век. божјег угодника... СОвјетодавца л нараштајма млогим, Игдес игда у животу јавне; А не да га затаманит жуде! Јер гњав јаче да навише скаче, Коре л гулећ' тек што бива горе, Кад севуд прољез наћи течност моћна, И напредац нигда назадио. |

Чубра Чојковић.

/ | 7 | л, о И; | Ију МИ ту ЈЕ ОИ