Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

„Не могу те, Алекса, пустити, „Да ми дадеш и сто кеса блага.“ Да' бесједи Бирчанин Илија: „Господару, Фочић Мемед-Ага! „Ево теби и сто кеса блага, „Поклони ми живот на мејдану.“ Вели њему Фочић Мемед-Ага: „Не будали, Бирчанин Илија! „Тко би горског упустио вука>“ Мемед-Ага викну на џелата, Џелат трже сабљу испод скута, Те Илији одсијече главу;

А Алекса сједе на ћуприју, Па овако поче говорити:

Бог убио сваког ришћанина, Који држи вјеру у Гурчину! Ах Јакове, мој рођени брате ! Ти не држи вјеру у Турцима, Турчин нема вјере ни закона! Ђес' удесиш удри се с Турцима.“ Још Алекса говорити шћаше, Али џелат говорит' не даде, Трже сабљу, одсјече му главу. Када до два кнеза погибоше На ћуприји на сред Колубаре: Кнез Алекса, Бирчанин Илија; Аџи-Рувим на сред Једног дана, а Виш' њих јарко помрчало сунце. Мемед-Ага конаку похити,

Не би л' још ког Срба застануо, Да још бира ђеког да пос'јече. Ал' кад Срби жалост опазише,

Биограда,

једнога часа;

Из чаршије на мах побјегоше, Мемед-Аги ниједан не дође Кад то виђе Фочић Мемед-Ага, Одмах позна, да горе уради, ше покајао, Ал' се веће доцкан покајати, Већ повика дванајест делија, И Узуна свога кавеџију: „Чујете ли, моји соколови ! „Брзо добре коње посједните, „Пак трчите у село Тополу, „Пеби л' Црног погубили Ђорђа,

ЕМИ]

„Ако ли нам сад утече Ђорђе, „Нека знат=, добра бити не ће.“ Кад то чуше дванаест делија, Одмах добре коње посједоше, И пред њима Узун кавеџија, Отидоше у село Тополу У суботу у очи неђеље; На освитак неђељи дођоше Прије зоре и бијела дана, И Ђорђијне опколише дворе, Ударише с обадвије стране, А са двије стране повикаше: „Изиђ' амо, Петровићу Борђе:“ Тко ће љута змаја преварити 2 Тко ли њега спаваћива наћи 2 Ђорђе се је јунак научио Прије зоре свагда уранити, Умити се и Богу молити, И попити по чашу ракије: Бјеше Борђе прије уранио И отишо у доње подруме. Када виђе око куће Турке, Он се њима јавити не ћеде. Јави им се млада Борђијаица: „Да Бог с вама, Турци, ноћас био! „Шта тражите овђе у то добаг „Ђорђе сада пред кућом бијаше,

„Ту сад бјеше, пак некуд отиде,

„А ја не знам, куд је отишао." А то Ђорђе и гледа и слуша. Кад је Ђорђе избројио Гурке, Т + утттт/ , т Рт + ттт" Чашу попи, а пушку потпраши, Узе доста праха и олова, Па изиђе ( ту 06 р М. ЈУ ( зОЈИ | Е2 чобана А 1 тође избуУ ЛИ 1 – И овако чобани г“ 1 – | »ррапо моја, [ванаест чорана. %Х7 ~ ~ Т Т “ „9 станите, ооор Из обора иш! 1] СВИ

“ „Нека иду, к коме драго „А ви, браћо, м ОСлЛ 1]