Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

ИН

„Нуто момка! и нуто памети! „Скојом р јечи напашалук сједе! „Узми синко, Фочић Мемед-Ага, „УЗМИ сламе у бијелу руку, „Мани сламом преко ватре живе: „Ил' ћеш ватру сатим угасити, „Или ћеш је већма распалитиг „Ви можете, и Бог вам је дао, „Тако силну покупити војску, „И поћ'ћете, синко, кроз нахије; „Једног кнеза преварит' можете „И на вјеру њега домамити; „Своју ћете вјеру изгубити, „Једног посјећ', а два ће утећи, „Два пос'јећи, четири одоше, „Они ће вам куће попалити, „Ви дахије од њих изгинути. „Ал' ви тако не мојте радити, „Него мене старца послушајте: „Ја сам гледо у нашем инџилу, „Ово, наше, дуго бити не ће, „Него ће се промјенити царство, „Већ се, сипко, подобрите раји: „Од харача раји отпустите, „Нек је харач, ко што Мурат рече; „Прођите се глоба и пореза; „С кнезовима ви се побратите, „Кнезовима ате поклањајте, „Кметовима осредње парипе, „С поповима у дослуку будте, „Не би л' ими уз њих преживљели, „Јера наше дуго бити не ће. „А што ће нам вишепусто благог „Да мељете, изјест' не можете.“ Ал говори Фочић Мемед-Ага: „Мој бабајко, не слушам те стари.“ То изрече, а на ноге скочи, И за њиме остале дахије, Пак на граду бацише топове, И просуше рушпе, и дукате;

На дукате покупише војску, Њи четири велике дахије: Аганлија и Кучук-Алија, Мула-Јусуф, Фочић Мехмед Ага, На четверо разд'јелише војску, Њи четири, к'о четири брата, Пак на граду отворише врата, И одоше с војском по тефтишу Кроз њихових седамн'ест нахија. Првог српског кнеза преварише: Домамише кнеза Палалију

И у Гроцкој њега погубише И Станоја кнеза из Зеока Преварише, па га погубише; У његову двору бијеломе. Преварише Марка Чарапића, Преварише, те га погубише; И Гагића Јанка буљубашу

Из Болеча села маленога; Погубише кнеза Теофана

Из Орашја Смедеревске најје; Та и кнеза Петра из Ресаве, Преварише Мату буљубашу Из Липовца близу Крагујевца, Те и њега млада погубише, Моравцима цркви допадоше, И ту Аџи-Ђера погубише,

А Рувима у град опремише, И у граду њега погубише, Мемед-Ага у Ваљево дође: Грбовић се бјеше осјетио,

Па Грбовић на страну побјеже, А дође му обор-кнез Алекса, И дође му Бирчанин Илија, Обојицу вата Мемед-Ага, Бијеле им савезао руке,

Па их води на мост Колубари; А кад виђе обор-кнез Алекса, Да ће Турци оба погубити, Тад' он рече Фочић Мемед-Аги; „Господару, Фочић Мемед-Ага! „Поклони ми живот на мејдану, „Ево теби шесет кеса блага.“ Мемед-Ага говори Алекси: