Život i dela velikog Đorđa Petrovića Kara-Đorđa I

> % ~

ИЛА 5

И Ђорђији 'вако говораху: „Бег Ђорђије, од Србије главо! „Даваћемо штогод раја иште, „Не кварите царевих градова, „Пи са царем замећите кавге, „Ми даћемо Турке зулумћаре.“ Па грађани устадоше Турци, На градов'ма отворише врата, Измеђ' себе дају зулумћаре, Зулумћаре изјелице Турке, Предају их у Србињске руке. Боже мили и Богородице! Када Србљи докопаше Турке Зулумћаре у бијеле руке, Па их сташе Србљи разводити Преко поља без свијех хаљина, Без ћурака и без антерија, Без сарука, у малим капама, Без чизама и без јеменија, Голе, босе топузима туку: „Море, Турци! кам' пореза наша 2

У по поља Ђорђе сабљу вади, Зулумћарске одсијеца главе. А кад Ђорђе исијече Турке, Исијече Турке зулумћаре, Онда Ђорђе у градове уђе; Што би Турак' по градов ма 6'јелим, Што би Турак, за сјече, ис'јече; За предаје што би, то предаде; За крштења што би, то искрсти. Кад је Ђорђе Србијом завлад'о, И Србију крстом прекрстио, И својијем крилом закрилио Од Видина пак до воде Дрине, Од Косова те до Биограда, Вако Ђорђе Дрини говорио: „Дрина водо! племенита међо „Измеђ' Босне и измеђ Србије! „Паскоро ће и то време доћи, „Када ћу ја и тебека прећи „И честиту Босну полазити!“

Дахиски атентат противу Кара-Ђорђа и Србеки кнезова.

Кара-Ђорђе је међу првима био, коме се о глави радило; на њега шиљати су Турци из Београда више пута“) да га убију, но он је се добро чувао и никакове вере у Турцима имао није. А да би дознавао шта о њему Турци мисле и говоре, и који му о глави раде. (Он је са Тополским субашом ханџијом Ибрахимом, ам у селу Бањи до Тополе са ханџијом Малим Ибрахимом уватио неко пријатељство, с тим, што им је давао на поклон више пута новаца, и лепих хаљина, те су му они намере Турске противу живота његова клонеће се одкривали. Тако једанпут године 1803 у јесен пошљу Дахије из Београда неког Хаџи-Клименту са 7 Турака, да убију Кара-Борђа у Тополи; Климента дође код Ибрахима у хан, на конак и стане га питати да ли је Кара- Борђе код куће. — Ханџија Ибрахим види зашто су га Дахије

#) Гласник 1!. од стр. 247—952 п 258. и Гласник ТУ. стр. 103, 108 и 109.